Учитељ

219

ске каштиге, стоје у врло тесној вези са индивидуал ним учениковим особинама, узрастом и полом; па због. тога, је и немогуће нацртати тачне кривичне параграфе, који би учитељу тачно налагали «у оваквим околно "етима овако поступај.“ Јер стварност казне завивћ од учитељеве дисциплинарне вештине. Једна иста ка штига код једног наставника. ствара чудеса, а код дру гог претвара се у штето мучење. За то ћемо се ограничити само на кратак преглед карајућих мера, које 6; најобичније у школској практици. При поступном ана лизирању, школских каштига, прво ћемо споменути нај блажије каштиге, чији се траг врло брзо ваглађав усљед чега на први поглед и не изгледају као прав казне. већ као најочигледнија средства непосредно предупређавања; за то сачињавају поступни прелаз и међу претње и праве казне. ") а) Озбиљан и устремљен наставников поглед на н сташка Ова се мера примењује или на цео разред и, само на поједине ученике. Врло се често дешава , се ученици због ма каквог узрока у средини предаван наједанпут оживљавају и жужоре до таквог степена, ово прети школском поретку: неки пут и сам садр : предавања изазива код ученика сличну узрујаност. Би п обратно, да целим разредом овлада расејаност и м твило, ученици не слушају учитеља. њихове очи блу, показујући осуство пажљивости. У оба случаја нат чац прекинуто предавање, тренутна пауза и строги : ставников поглед за тренутак ствара моћни утицај. С колико неспокојство утишава се и ученици опет пажљ "гледају на наставника, враћајући се у пређашњи н мални положај школског поретка. Оваква маневра мо се употребити и тада, кад само један ученик наруше:

5) Педагог Вајланд дели казне на «идвалне“ — каштиге знако речју; и «реалне» или каштиге делом. Види Вевргесћипсеп пђег РА Расел 2аг Мега фћафечпо 2воћеп ЕЊегаћаца, Уош хуеалд. 188' 168—214.