Учитељ

243

| У том случају прекинувши ток предавања, наставпе баца тежак поглед на несташка. Учињеном паузом | и нехотице обраћају свој поглед на наставника ! сударајући се са његовим погледом несташко по самом инстинкту осећа срам и спушта поглед. Смер је постигнут, ученик је кажњен и наставник наставља, пре- | _ давање. Видеман, учитељ основне школе у Дрезди-чију _ разредну дпоциплину Дитес узима као модел у правом _ смислу те речи — вели, да оваква проста мера сачињава изванредно средство за одржање потпуне тишине у разреду за време предавања. 6) Изговарање немирковог имена, није ништа друго, него продужавање горепоменуте мере. Прекинув предавање и учини кратку паузу, којом се буди ошшта разредна пажња, учитељ оштро изговара немирково име. Често се дешава да је излишан даљи разговор, јер је ученик из учитељевог тона већ успео да прочита укор _пли претњу; зато одмох оставља несташлук, који је изазвао наставниково обраћање. Но у исто време ваља знати да ће обе ове каштиге изгубити свој прави значај само ако се учитељ истима користи неумерено и невешто. За тим сљедују оштрије мере или праве каштиге, које су разноврсне, као што су разноврсни дечји несташлуци. Но поред свеколике њихове разноврсности, ппак се могу свести на ове: жаштиге речима, којима учитељ изражава своје неодобравање према ученико_вом владању. Овде спада : а) Уливање, које сасвим просто напомиње ученику његове дужности, или износи његову неисправност, на пр.: «Драгољубе, не гледај на прозор! Петре, пиши! Милане, седи право! итд. 6) Примедба,'") којом учитељ отворено изјављује своје

ђ) «Учитељева примедба не треба да садржи у себи дугачка и бесмислена расуђавања. Просто, кратко и искрено учињена примедба. много силније утиче, него дугачке, а врло често за дете неразумљиве придике.» Елљницкји, Школљини наказаши. Бр. 9. стр. 216.

165