Учитељ

212

коју већ није више сматрао као своју, коју је обдржа= вао својом драгом вољом но под морање. Кад се дода, још и то, да оу ове школе удариле другим правцем, који је врло мало пли ни мало користио њему, онда је природно, да је почео избегавати школу и давати своју децу, сматрајући такву школу као кулук.

Од тога времена подизале су се многе тужбе да нам школе не ваљају, а то за то, што оне прве школе, какве су такве, опет су према ондашњим околностима, извршивале свој задатак. И баш за то што су оне на задовољство отправљале свој посао, за то их је народ волео и о њима се старао. ·

Онда је било довољно да школа спреми дете у читању и писању, и то је било доста, толико им је било потребно, а школа их је у томе задовољавала, а они нису са своје стране ништа више тражили, и били су као што рекох задовољни и народ и учитељ односно школа. Обе су стране савесно пспуњавале своје задатке.

д. 1. 6.

(СВРШИЋЕ СЕЈ.