Учитељ

271

дио бригу, о њиховом обдржавању се старао, све је ишло како треба, јер је народ сматрао то као своју својину, и ову лепу црту требало је још јаче развити и укоренити.

Колико су у том наши државници погрешили, видело се, а види се и дан дањи, где се опет сад хоће да врати на ово доба, у коме је се народ сам о својим школама и црквама старао. Не одричемо ни држави право да ова својим ауторитетом поради на што свестранијем усавршавању п побољшању школа, али то није требало п не треба истргнути ни пошто из руке самога народа, за кога се и подижу школе.

Наши · државници у 40 им годинама веома су погрешан пут узели, у погледу свега, па и школа. Хтели су што јачу централизацију, у државним рукама, па то је опет одвело у другу крајност. Не познавајући довољно народ, а доневши са запада, где су школовани, погрешне појмове о улози школа, они су се на мах ставили као неки тутори, који су хтели од школе слушкињу држави створити, а не помагача моћног, који би сваком приликом могао снажно притећи у помоћ држави, и на коју би се могла држава у свако доба наслонити.

Они су мислили, да се улога школе састоји у томе, да лиферује држави покорне слуге, без и најмање мисли, да ли ће таква школа моћи што користити ономе ради кога је и подигнута. Отуда свега је имало у основној школи, само не онога. што би сварно користило народу. Отуда пионо брзо разочаравање у народу, кад је видео, да школе свему пре служе, а не ономе чему су служиле, кад су оне биле у рукама народа.

Па и то је мало било ондашњим власницима, но су се почели мешати још и више у унутрашње уређење школе, присвојили себи сва права, а оставши општини само дужности, без готово и најмањег права.

Џа са свим је онда природно било, што је народ почео све више хладнити према овој својој установи,