Учитељ

278

Морамо овде поменути, да учитељи треба при овоме. да буду пажљиви у једном. Скрећући дечију пажњу на то, како се погрешно пише, могу код деце побудити вољу да исмејавају своје старије, који погрешно пишу или говоре. А то не сме да буде. Деца треба, да се по-

носе тиме како су научила нешто, што можда старији

_ не знају, али ту увек треба деци казати: како старији не знају, јер се онда није тако учило и како се онда учило, у богме су они добро и научили.

Још један додатак овоме имамо.

При писању дође често да реч на крају реда не може да се цела напишо, него се раздвојити мора. У томе се често грешке праве, јер се не зна да ваља на слогу раздвајати. За то, пишући погрешне реченице на. табли, ваља навалице удешавати да се на крају нека реч _ раздвоји рђаво на пр. «по ливадам-а“; «лест-вице» итд.

„Још нешто.

Као звак да је реч на крају реда прекинута, неки пишу црту —, неки две црте ==, неки две зепете. «Не | знамо зашто пишу неки две црте, или две запете, кад. је једна црта и довољна и брже је написати. И сем тога, тако је и при штампању, па зашто исто тако не би било у писању: О

Толико о писменим радњама па срп. ко у осн. школи “)

ПЛ. Читање с објашњавањем.

_ Што се тиче читања, о томе немамо много шта да кажемо. Оно се махом и добро предаје, а што је успех често слаб, то је због тога, што се у школи само учи

1) У школама са више разреда оваквим веџбањима се могу занимати једни разреди, док другима учит. предаје. Учитељ може на листовима написати погрешно причу или др. па то деци дати да преписују. и поправљају. Да не би један од другог прегледали, учитељ треба да |

има по више написаних листова, па сваком друго вежбање да да. ~ 5