Учитељ

%

0 НАЦИОНАЛНОМ ВАСПИТАЊУ У НАС.

мАПИСАО К. П., УЧИТЕЉ

о

У новије време, нарочито после српско - бугарског рата, почело се у нас живо говорити како смо ми Срби, како треба српски да осећамо, српски да мислимо, срп– ски да дишемо, српски да радимо, у кратко рећи: како треба да се васпитавамо у српском нацијоналном духу. О овоме је у нас много писано, много је мисли исказано, и, разуме се, све су те мисли израз патријотских осе– ћања. Ова патријотска осећања, која су се у нас пробудила после опште небриге и многих неуспеха, узела. су на се, како ми се чини, облик афеката. Али то није ни чудо. После јаких потреса наступају афектна стања. Као што појединци могу пасти у афекат, тако исто може пасти и цео народ, или бар његова интелигенција, која. га води и која управља судбином његовом. И као год, што у афектном стању појединаца не може бити зрелог и хладног суђења, тако га исто не може бити ни у афект_ном стању читавог народа. Афекти увек ремете правилан ток мисли иразоравају свест, а из таквог стања. врло често произилазе врло опасне последице. Афекти помрчавају свест, која је неопходно потребна за резоновање и смишљени рад. У оваквом, од прилике, стању налазимо се ми данас, после наших политичких неуспеха, када се на свима тачкама хори реч «патриотизам» и када сви устају и подижу свој глас за оно што је српско, а на штету онога што је несрпско. Разуме се, све се то.