Учитељ

291

Вештина је код ове игре главна у врдању, па онда у гађању, ватању, и пребацивању.

У овој игри нема млого вике, а ни млого покрета. Овде сви стоје у месту, у кругу, само онај, што врда, што је у колу, може, ако оће и трчати, а, ако оће, и у месту стајати, па се од лепте варакати |

У овој игрп највише ради око па онда руке; остало тело ради при гађању мало, а при врдању мало више. Али дух овом игром највише добива.

На први поглед изгледа ова игра мало незграпна, неотесана — нападну на једнога, па да га убију! Али није тако. Од лопте није ваљда још нико у свету погинуо. Међу тим у моралном погледу оза је игра врло корисна — она јако крепча, и челичи дух. У њој се учи одважности, у њој се. учи постојанству, у њој се учи издржљивости, истрајности тј беди, њом се ташшта поноситост убива, а човечност уздиже — нико неће слабога јако да удари; а ко то учини, сви гледају да њега увуку у коло, па га свак бије, што боље може. Кад је страшљивица у колу, он оће да се сатре, при пребацивању, бежећи од једнога краја к другоме; куражан, стане гордо на сред кола, прикупи крајеве од аљине, па само прати лопту пажљивим погледом, а кад лопта полети на њега, опет некако мушки и поносито врда од ње; ака га »окрпе,“ он још добаци сам лопту ономе пстоме, који га је ударио, или је гордо шорне ногом крају, да не морају други да се труде, да је доватају.... Слаботиње и страшљивице п не играју ову игру; ну играју само — јунаци! — И нико не може веровати, како све у овој игри показују нарави у најоштријим цртама. Ко оће да штудира дечије нарави у игри, нек отпочне тај посао код ове игре!

ПРИБЕДЕЖИО а Срет. М. Апић,

5 9 о <-> о “г

19