Учитељ

290 Т. „ДА СЕ КРПИМО!.. “ у - (Крпигуз).

(Прибележено у Третенику (окр. круш.) и Крагујевцу).

мал —

За ову игру не треба бог зна колико простора — један круг с пречником од 10—715 корака. — Играју је и мали и одрасли, ал че и помешани; а играју је чешће и људи у годинама, особито у белу недељу. Број играча је неограничен, од три, најмање, па на више; све једно је, ил био број парап, ил непаран. — Лопта је једино оруђе, којим се игра. — Игра се увек, само кад није блато. Е

ж

При овој се игри не деле, него одберу, нађу, неколицина, који ће да се играју, па стапу разређено у круг, и отпочну, да се пре" бацују прекореда лоптом. Ко први исаусти, не увати, тај први иде у коло, те врда, а остали се размакну, те попуне његово место, и. забележе ма чим сваки своје место.

Сад отлочињу, да се пребацују преко реда, свак баца ком оће, обично оном, ком је најближи онај, што врда. Ком дође на, зголу, тај гађа оног, што врда, ал само ако је лопту удатио. Ако се пре тога нарочито уговори, онда се гађа, и кад се не увати лопта. |

Ако га удари, закрпи, притрчи ко, те узме лопту, па је, од своје белегс, добаци, пребаци некоме; ако је уговорено, да се гађа и кад се не увати лопта, може , ако оће, тај, што је узео лопту, да се измакне до своје белоге, па да гађа.

Ко не удари, тај иде у коло, а на његсво место долази онај што је био у колу. Очешано сматра се као ударено. По том се. продужава игра на исти начин даље.

Ако онај, што врда, увати пребачену лопту у лбту, онда до: лази у коло онај, што ју је бацио, а на његово место долази онај, | што је био у колу и лопту уватио, И:то је тако, и кад, онај, што врда, увати лопту, којом га је неко гађао; тад пљуне на лопту, и удари је о земљу, а она иде у коло онај, који га је гађло, а он иде на његово место — за то се мора запињати при гађању Што "се мање штеди оној, што врда, то је живља игра: где се одпочне штедити, ту се у брзо развали изгра. У осталом ова се игра, прво ређе игра, а, друго, и не траје никад врло дуго.

« : · ; ж