Учитељ

303

Наши филолози учинили су грешку, која се тешко да исправити. У место да израде општи књижевни језик, у коме би биле заступљене све важније особине из свију српских крајева, они су узели један дијалекат и назвали га «прави српски језик.» Истина, ово би било мало тежи посао; али је много теже радити на томе, да сви Срби говоре онако како говоримо ми у Шумадији.

Ова подвојеност у језику јако смета да се постави веза међ разним деловима раскомаданог народа. Ако нам је нужно уједињење, у шта се не сме ни за часак посумњати, онда се патриотизам не сме ограничавати . на једну област, већ мора прожимати целу нацију. Одржавати јединство нације нужно је и онда кад је све у једној држави, а колико ли је још нужније кад је нација политичком свилом поцепана на неколико држава : — Примимо, дакле, ошшти српски језик; упознавајмо из рана младеж да диференције у језику не раздвајају народ и да њих мора бити у свима народима !

2. Народне умотворине. Друго и врло важно средство за национално васпитање јесу народне умотворине На прво место долазе народне песме. Оне су обележје народности и сведоци су некадашњег нашег јединства. Једне исте песме певају се у разним крајевима Српства, · а то је доказ да су ови крајеви Српства делови некаДдашње целине, да их је некада спајао општи интерес и прожимало једно исто осећање. Користимо се, дакле, овим средством у нацијоналном васпитању, јер је оно врло згодно да бар духовно уједињује раскомадане делове.

3. Обичаји. Обичаји су врло важно обележје Српског Народа. Они су разни, али је већина таква да одржава националну везу и да у исто време служи као по-. вољан услов у радњи на уједињењу. У најважније обичаје долази слава. У коју се кућу преко целе године не долази, долази се на славу. Она одржава, и обнавља пријатељство. Али, као да је овај обичај почео опадати у кругу наше ителигенције! Многи, жељни новачења,