Учитељ

304 | | ;

напуштају оно што је култрније и замењују га оним што је некултурније. Тако, на пр. многи су место славе узели имен-дан, и њега, прослављају. а славу одлажу од године на годину. Међутим слава има у себи општи тип, а имен-дан лични, подвојени. Сем тога, слава је у нас везана и са, религијом, те је узвишенија, милија и достојнија прослављања. Да је слава леп обичај, сведочи још и то, што је усвајају п многи наши суграђани, који су и друге нације и друге вере.

Са славом стоји у тесној везимп гостопримство. Гостопримство је израз милосрђа, а прожмано је религијским осећањима. Оно зближује и упознаје удаљене индивидуе и обвезује их на узајамно помагање. А све оно што је у стању да зближни браћу, да их уповна и узајамно омили, треба да послужи као средство у националном васпитању.

4. Вера. И ако вера није обележје народности, ипак ваља и њој поклонити довољно пажње у националном васпитању, јер нама се чини да није баш сасвим основана она изрек која вели: «Брат је мио, које вере био.» · Наш народ доста полаже на веру, и он управо нацију цени по вери. Кад пита за кога. он пита које ли је вере, а не које ли је народности. Он, тако рећи, спаја, народност и веру. Ово има свога разлога, јер је вера играла велику улогу у његову животу. Вера га је спајала, вера, га је чувала и уливала му наду на боље дане. И у таквом животу од неколико векова морала је вера постати обележје његове националности.

Ми можемо постављати какве год хоћемо патриотске теорије, али се мора признати да разне вере у једној нацији нису повољан услов за национализовање, за стварање добровољног јединства.

Па шта се ради уовом случају ! Ништа, друго него да се усвоји она изрека која вели: «Брат је мио које вере био» и да се на томе ради. Истина, ово је мало тежи посао, јер треба у народу створити једну нову