Учитељ

249

месту. Природна дечја покретљивост служи као израз његове органске потребе да се центар телесног тежишта по могућству што чешће мења Дечја је кичмењача врло слаба и вије у стању издржати ни дуго стајање нити — седење у вертикалном положају. Кад је дете осуђено да стоји на једном месту, онда оно непрестано мења тежиште свог тела час на једну час опет на другу ногу, давајући на тај начин одмор костима час левој час деоној страни. У овом случају кичмењача се прегиба, плећа и стас добијају коси положај. С тога се ниуколико не могу оправдати поступци оних наставника, који употребљавајући стајање на ногама као каштигу, потпомажу развитак болести, која је и без ове казне распрострањена. међу ученицима. На основу научних пспитивања може се рећи да 70%, до 80%, ученика страдају од искривљене кичмењаче.

Зато је на овом месту много умеснија каштига, у лишавању слободе и друштва. Ко стешњава туђу слободу, тај треба да је ограничен у својим поступцима. Ко не уме правилно да ве опходи у друштву, тога треба, оделити од истог. Ну осим свеколике простоте и природноста ова каштига ствара и врло јак психолошки утацај на ученика. Лишавање слободе и друштва врло је тежак положај за човека, који по природном инстинкту тежи слободи и друштву, јер у затвору и изван друштва човек не може живети правим животом. С тога ради правилног и хармонијског развијања душевног рада, а тако исто и ради лакшег и пријатнијег живота потребна је непрестана смена упечатака, пошто и најда-. ровитији ум није у стању провести цео живот само сопсвеним идејама. Кад нема спољашњих упечатака, тада нема ни погодаба за буђење унутарњег духовног рада, због чега се све више усиљавају суморна осећања унутарње празнине. Ево како се осећимо у усамљености нарочито на једном истом месту. Тада се човек и неХотице лаћа, за читање иди за какав му драго рад само