Учитељ

МР

339.

године беше нашао себи и девојку, о којом се 24. Фебруара венча. Наде које је полагао на себе и на њега, збрисаше се 9. Априла за навек, на несавладиму жалост своје породице другова и пријатеља. Горка судба заиста. -

Јова је јако волео учитељски посао док је иђак био, по васдан би се бавио са науком, децом и с највећом пажњом пратио би сваки њин покрет и да ли иду напред, то је за њега најглавније било. Познавање и удешавање метода. руководило га увек у евему. Овбиљан увек, често суморан а весео и кад би био, то је било само после успешног рада. а

Воље чврсте, одважан и прегљив, јако занет својим послом дио је често и несмотрен према себи самом. Он је гајио у околини све оно што подиже људе а и народе до славе, |

У Свилаинцу радио је неуморно на подизању певачкога, стрељачкога и забавног друштва, а као ђак у месту био је и покретач тамошње ђачке позоришне дружине. По страни својој трудио се да подиже све што је ваљано, друговима би све обелодањивао и чинио је све могуће за за просвету наше младежи. Доста је ствари и преко нашега листа износио, упућивао и колико је год могао и радио за напредак учитеља и просветитеља српских. Обећавао јеје много но не беше среће.

Он оставља невесту, оца, сестру и другу ближу и даљу родбину, другове и пријатеље за навбк уцвељене. '

Једина нам утеха остаје још молитва, Бог да га, прости и лака му земља !

бр

Бе