Учитељ

354 обраћају за решење феномена духа. — Но овде ваља. још један моменат да се уочи; а тај је: саморазвиће. Оно је, по готову, најпогоднија, најсигурнија метода, у образовању свести, у изоштравању разума. Само посматрање, које с њом долази, даје васпитној методи са, свим _рељефан значај; оно је најподеснији услов за стварање трајна интересовања у проматрању и изучавању предмета и појава. Сопствено изучавање предмета, уноси живости у сам метод васпитни. У овом случају деца, која, проматрају, изучавају, сама су и изналазачи и научници ; т. ј. они саму виде појаве, изучавају предмете, испитују и траже узроке њихове. Наравно, да је све оно што су они запазили врло оскудно. Но то није главно. Добра. страна лежи у томе, што су деца то, што знају испитала и сазнала својим проматрањем, својом памећу. С психолошке стране, овај моменат, утиче врло благотворно на природу организма, на његов дух. на живље делање фантазије, на што логичнија извођења. А још мање би му се могла одрећи и чисто васпитна, вредност; _ он буди у посматрача сталну слободну, вољну ваинтересованост за предмете које изучава. Од колико је вредности тај моменат по наставу, кад се згодно употреби, излишно је и говорити. Нама се само чини, да Спенсер, и ако придаје велику важност слободној заинтересованости, у неколико ипак ињорише значај њен за наставу. У свом делу, које напред поменусмо, он се до-_ иста површно дотиче истог предмета. — Доцније ћемо се вратити на исту ствар. Васпитним методима у настави може се. према реченом, тек онда, да призна позитивни карактер, ако су основани на психолошким законима. Утицај наставе биће благотворан за васпитанике, ако методи наставни и средства. изазивају и утврђују вољну, непрекидну заинтересованост за појаве и предмете којима се образује разум и свест, естетичко и морално осећање у омладине. Слободна, вољна заинтересованост даје духу стваралачке