Учитељ

г) постанак и развиће знања и умења у индивууму треба да пређе оне исте Фазе и ступњеве, све путеве, које је и човечанство у своме развићу прешло, док је дошло до данашњега културног савршенства.') Другим речима : историја развића индивидус, мора у васпитању да показује у малом, историју развића васколиког ч0вечанства.) Ово значи, да у процесу образовања и васпитања једне индивидуе, мора у малом, да се огледа природни процес друштвена развића. Васпитаник мора да прође у току свог усавршавања, историске Фазе напредовања човечанства, тако, да — може се рећи собом преживи старо, патријархално, за овим грчко и римско класичко доба;

4) у образовању појмова, у утврђивању знања треба, ићи од емпирског ка теориском. Ова се мисас сама по себи разуме, пошто она у неколико служи као допуна горњих резимеа,).

ж

Психологија је, у доцније време по методима природних наука, разјаснила елементарне појаве духа; и на основу експерименталних. проматрања уредила законе | психолошких чињеница.

Помоћу Пеихологије се учинио и један корак у напред у васпитној науци. Утицај психолошких чињеница, што леже у природи једног организма, упућују методе васпитне да се на Психологију наслањају, да се њој

1) Негађаг!: Рад. бећг еп. — Веј: 8 Зећшјаћгеп.

5) Ма да је ова мисао опредељена, доста проста и разумљива, ипак, неки педагози — нарочито међу њима јенски професор философије Рајн и његови. последници — као да је једнострано разумеју. Наслањајући ов на торњу поставку; дајући јој, без претходне критике, апсолутне вредности, они праве таке педагошке перспективе, које су више смешне но оргиналне. Ми ћемо се доцније потрудити, да упознамо читаоце тим »чудноватостима« педагошким.

8) Узгред тек да напоменемо читаоцима, да јенски филозофи педагози и овде некако ћошкасто расуђују.