Учитељ

јих другова и ови га одбијају. Они знају да су у сли- | чној прилици били кажњени, па желе да и овај исто искуси, ;

Овој осветољубивости у школи, највећи је узрок такође у самом наставнику као што ћемо мало час видети. — Ученик туђом кривицом није написао пропис. Наставник га казни и нареди да за идући пут напише два прописа — један за казну. — Дете ће почети и овом приликом истим редом. Тражиће од родитеља, и ако му ови одрекну, као и у првој прилици, онда ће гледати да и утајом дође до новца да перо купи. Не могне ли код своје куће ни до новца доћи, он ће са истом намером стићи у школу, и ако му другови одрекну услуге, он ће и крађом послужити, јер му се чини мање вероватно, да ће га у крађи ухватити, но казну избећи.

Хоћемо ли у оваком случају окривити дете: — Не! Овде су криви родитељи и наставник. Они су својим непромишљеним поступцима — да не рекнем друго — но

нагнали ученика да се крађом послужи. |

Да у школи, где наставник тако поступа, нома ни узајамне услуге и љубави међу ученицима, познаће се лако: — Закажите општи рад у школи, видећете да међу ученицима има. неспремних за рад. Видећете како се труде да нађу на послугу перо, писаљку хартију и др. чућете како свуда добијају одговоре «немам,» | «недам,> «нити пре мени ниси дао РИТА

Сви ови одговарају овако из истог разлога, који је у горњем примеру поменут. Покушајте и реците: «ко има које перо, писаљку, хартију више, нека, позајми Н. М.! Видећете како своје услуге нуде и они, који су мало пре одрицали. Ово чине из два раслога. Први је, што је пропало мишљење њихово да ће неспремни ученици бити кажњени — наставник је оступио од уобичајеног реда. — Други је разлог што својим услугама, друговима, у присуству наставника, хоће и за себе што да

95%