Учитељ

383

тећи отуда. С друге стране наставник нека паметно поступа према оној деци, која погрешком својих старијих не изврше какав његов налог. Не радимо ли тако онда смо једнаки са неразумним родитељима !

Наставник ваља да се постара колико је могућан. да испред деце уклања и рђаве примере, ма да овај посао није толико у његовој могућности.

Наст

7, да нађене ствари износе њему а он кад с њима сазна, чије су, да их враћа. И у овоме наставник може згодно да преходи примером. Нека наставник не прође ово парче писаљке, перо или другу коју ствар, коју на улипи, види им која на први поглед нема никакве вредности. Сетити се ваља колику ће вредност имати кад се пред ученике изнесе и каже: „Децо ! Нашао сам ово перо, писаљку; чија је нека дође да узме.» Код ученика овакве поступке треба, похвалити.

Деси ли се да у школи коме од ученика нестане која ствар; наставник ваља поступак — крађу — да оцени онахо, како у истини ови покушаји заслужују. Ученици треба по његовом изразу, да то примете, да то примете; из говора наставникова ученици ваља да примете, да њихов наставник и не верује да у његовој школи има и таквих ученика који од свога друга хоће да. краду; при том збиљеки да настане да кривца пронађе. Редак је случај да ученици не знају међу собом оне своје другове, који хоће да краду те је тиме олакшано и тражење.

У својој школи имам једнога ученика, на кога су остали његови другови сумњали да хоће да украде. Кад сам их питао откуда знају да М. хоће да украде, рекоше: да је пре две године украо своме другу сахат. Све случајеве крађе сложно су приписивали њему. Он „ве свагда бранио да није. Свагда сам покушавао не би ли што крађено нашао, па не нађох никад. Посматрао сам га при оптужби и никад нисам приметио на њему