Учитељ

384

забуну; обично би погледао уоне што га туже, по том у мене и казао би: «нисам господине!»

Општа, сумња, његових другова утицала је неповољно на њега и бих тврдио да је своју праксу напустио. Занимљиво је, шшто су идругови његови изменили о њему мишљење те не сумњеју на њега.

Ове школске године имам другог ученика на кога, се често жале остали да краде. Нисам одмах веровао, _ познавајући кућу и његове родитеље. Једном приликом изведем га пред ученике и благим тоном, затражим да он сам каже, како његови другови могу о њему тако · што да тврде. Он, плачући, одговори да говоре за то, што су се с њиме посвађали. На моје тражење именова ми троицу , који с њиме не говоре. Испитам и њих и први рече: «Господине! Моју малу сестру послала мајка, да купи лимун; она купила, и кад је се враћала пала, је и изгубила, 10 пара Он је био с њом; нашао новац и сакрио.» — Други рече да му је украо слике из књиге, а трећи, да му је украо 10 пара, — оптужени плаче, Устаде четврти и рече да је пре неки дан украо оцу 60 пара а да краде често и шећер код куће. Устаде и и пети и рече: «научио господине од брата што му иде у гимназиј.у» Даљим распитивањем признао ми је да је од момка «узео» кљусу за врапце. По изразима судим да хоће да краде. Избегава да погледа уочи а по старијем брату, кога познајем, могу да тврдим да је оправдано мишљење његових другова. Другови су погодили ито да је од старијег брата научио. На послетку казао сам му да ја не верујем, да је он учинио баш све оно за што се окривљује али видим ито да његови другови имају право, што на њега сумњају; напоменух му и то да се крадљивац не може сакрити. уз то сам напоменуо последице ако се сумња потврди.

После неколико дана од тога дана кад су га другови тужили, нађе М. за време одмора у дворишту целу писаљку донесе је и даде је мени. Кад сам их позвао