Учитељ

385.

у школу и повратио ред, рекох: М. је нашао писаљку, чија је, нека се јави!7 М. је радосно погледао ко ће да се јави за писаљку. Нико се не јави. Није из моје школе. Дадох редару да оде у другу учионицу да преда наставници а да каже да је нашао М. — Много погреших што не дадох њему да је однесе. — Врати се редар и рече, да је писаљка К. Н. )

Кад их позвах да наставимо рад, М. седе задовољан и скрсти руке.

Тужба и претрес који је над њиме извршен судим, да. је добрим плодом уродио Наставник ће лако погрешити, ако сваки случај, који се у школи огласи као крађа, тако прими. У таким случајевима предузимаће узалудна тражења, а неуспеси су од штете. Често неуредни ученици забораве писаљку или перо код куће или у путу изгубе, те хоћд свој нехат да заклоне за крађу.

Према осведоченим крадљивцима треба, у договору с родитељима строго поступити. За извесно време не веровати им ништа; не упуштати се с њима у никакав разговор ван школе, па за неко време не питати их ни из школских предмета. На тај начин, а паметним поступањем родитеља, ученик ће — држимо напустити своју рђаву намеру.

Неки наставници, да би крадљивца одвикли, склањали су му књиге и друге ствари. само за то, да би овај искусио непријатност у таком случају, те да у будуће не чини према другима.

Из ово неколико напомена, и поступака, види се да се крађа може у школи сузбијати на, два начина : посредним и непосредним утицањем. — Посредно је утицање — држимо — много боље, јер се њиме ствара подесна васпигна средина, у којој нема ничега што би децу доводило у искушење и мисао о крађи, а тиме се може више учинити но свима, забрањивањима, претњама, казнама и „дугим беседама. -