Учитељ

357

степено, да доиста није школа за њих, т. ј. народ, = да им не треба. Заиста жалосно, али је одиста тако. Народ не уме да тражи даље узроке, који су предходили оваким последицама; он обично стаје код свршеног Факта, и с њим и о њему рачуна. А тако и јесте. Сви они који су позвани за то, требали су пре мислити и отклањатн све оно што је водило оваком стању и оваком стварању мишљења код народа. Али шта ми видимо 7 Видимо баш на против да су баш они најпозванији на томе систематски радили и урадили, да народ изгуби сву веру у школе своје, као јоши жалосније, да му оне чак и не требају. :

Јест, тешко је било иоле мислећем човеку слушати народ, како му не треба „школа, за њега је плуг и мотика, а за господу школа.

Из опаке красне заузимљивости и пожртвовања, овако разочарање и индеферентност, у тако кратком времену.

Да се каже да су они старији били свеснији од. ових, не иде, баш напротив прогрес корача гиганстим кораком у свему. А овде је реакција наступила, али као што смо видели то је било нривицом власника. Ова индиферентност према школи Од стране народа, увећала се одузимањем права, општинама школеким — постављати учитеље. -

Видели смо да су у првим школама које су општине и појединм села за себе отварала у својој средини при мале, плаћале и отпуштале учитеље. Општина је тражила за своју децу учитеља, плаћала га, и према потреби отпуштала, или је и овај, сам према уговору начињеном од обе стране давао оставку.

Ако једно или друго није било задовољно, или ако једна страна није испуњавала савесно своје обвезе, другој је страни остављено право, да тај уговор раскине. "И на томе се свршава. Док су били једни за друго, дотле су се и трпили, у противном учитељ је тражио себи другу школу, а општина, себи другог учитеља.

У 23 .