Учитељ

388

Ту није могло бити никаквог већег трвења и несугласица. Омање несугласице мирним су путем изравњавате. Нико се трећи није у то мешао.

Али држава у тежњи да све себи потчини, и свугде свој прст метне, — ма да ни овде најмање места има — присвоји и ово право себи, — да учитеље поставља, премешта и отпушта,. па чак и плаћа.

Да ово плаћање не би пало на терет државне касе, донесе се закон, по коме свака пореска глава мора давати оволико и оволико приреза школског, одакле ће се плаћати и издржавати учитељи и њихове породице по њиховој смрти.

Дакле, још једно право општине, присвоји држава, а дужности моралне и материјалне опет остављају исте општини.

И ово није могло остати без утицаја неповољног према школи. Јер наметнути некоме само дужности, без

И најмањег права, то значи у исто време и нехотично

стварати апатију према ономе, према чему бат тражите и хоћете симпатију.

Али и овде се види да се ишло погрешним правцем. Збиља, не да се ничим објаснити овако несмотрено управо рећи убитачно поступање према школи и народу.

Кад хоћемо да омилимо неку чак и споредну установу ономе рад кога св то подиже, гледа се у првом реду на то, да та установа код оних, рад којих се подиже. Овде је напротив обратно рађено. Подигнуто, "само не у савршењу требало усавршавати, а оно из темеља порушено.

Или ваљда има нечега пречег од школе: —- Паг кад се овако радило у главној управи животној ствари, онда

можемо мислити, каки је у другим стварима рађено и

онда се ни најмање не чудимо што је нас овако хаосно

стање у свима гранама јавног живота. Ако се игде сме допустити експериментисање, у школи га не сме бити, особито у основној. Овде морају

ма а