Учитељ

407

тијама, а он вели: ја ћу наћи. И нађе о'час! «Дела рашчитај!» велим му. И рашчита брате ка' да је он пис'о!,.

— И мој тако исто.

= Е, људи! рече један старац — Бог нам даде добро. И а ИЦ (о добро !..

За два месеца од доласка Милан поста љубимац целе околине. Његову су реч слушали као реч каквог старца.....

Миланова тековина,

Милан је продужио и даље започети посао... Никуд није из школе излазио, сем са, ђацима. А мислио је у себи: Почео сам рад с рачуном. Треба и да га наставим. Ја нећу никоме да се натурам; а коме будем тробао, он ће ме потражити. И није се преварио !..

Сељаци су мало чудновати људи. Они не маре ва, човека који им се намеће. Правило је да више волемо човека кога поштујемо. Тако и ту.

До тога дана, док Милан није дошао у њихово село, они имађаху учитеље свакојаке. То беху махом људи који се трудише да стеку. Тражили су од ђака реграцију, па су њом живели; а своје плате даваху ђачким родитељима под интерес.

Међу тим, овај учитељ укиде реграцију. Не хте чути родитеље који му дођоше за испис ђака. Они му нудише и лепе сумице, али он увек оштро одбијаше.

Та његова несебичност диже га много у очима њиХОВИМ, Сви бивши учитељи седеше с њима у мејани до неког доба. Ту су пили и ћаскали. Милана не могоше видети сем суботом у вече, после вечерња, где с попом седне пред мејану и пије каву...

Млад, али се не да доћи! — вели кмет.