Учитељ

"351

мет.» Но. то је тако и морало да буде. — Сад је, наравно, друкчије и, далеко боље време наступило.

Као главни знак методе очигледности служи проматрање природе и појава у њој. Тим је нов систем изучавања. нова метод у живот уведена. Она доказује, вели Спенсер, да основни појмови наука треба да се испитују и изуче !п сопсгејо а никако 1 ађатасјо. — Сама природа даде и Философима и педаговима куд и камо бољу методу за изучавање, но што су је они сами имали и знали.

— Одите к мени, позвала их је себи, изучите ме... Мој је корак одмерен, изузетци ректи, закони непроменљиви. Овде ћете наћи најбогатија блага за развиће духа. и више сазнање; овде ћете живот појмити и видети му циља; овде ћете наћи за подмладак свој оно што му треба па да буде савршен !

Модерна, научна педагогика нађе једно средство, боље рећи један излаз из лабиринта по коме је вековима лутала. Она се наслони на Поихологију; узе све своје принципе да своди на, психолошке законе. Укратко, узе да зида нову зграду на темељу психологије.

Све психичке моћи и способности што у чевеку латентне леже, треба да буду основ развићу свести и васпитању.') Спенсер, дакле, у примени психолошких 34,

5) Сувремени Француски Философ и педагог Гојо одређује циљ образовању и васпитању у изналажењу свих оних средстава, које условљавају најнапреднији индивидуални живот у заједници са најнапреднијим социјалним животом. У изналажењу најпогоднијих услова за што интезивнији и што шлоднији живот појединца и заједнице лежи сва, наука и сва вештина Педагогике, Исти писац поставља оваке норме:

1, У ипдивидууму треба хармониски развити све способности, које су од важности за род људски; ;

9, У индивидууму ваља развити највише оне моћи, које су њему као јединци својствене, и то у толико да не худе хармонији целог организма ; ј Г 3, треба радити да се од индивидуе отклоне све оне способности. које сметају хармониском развитку организма у

То је гледиште и утилитарне Философије. Критику овог правца. изнећемо другом приликом.

па