Учитељ

414

херцегова, супруга једног маџарског палатина. Она је била у Швајцарској и походила је Песталоција. Дарнута, беседом, коју је Ноне држао у част херцогиње Парлоте, — она му по свршетку његовог говора приђе и рекне: «Последуј Песталоцију, буди ђеније овога краја, који може спасти и усрећити само, једино образовање.» И заиста Ноне и постане посљедоваоц Песталоцин ; јер на_ скоро Саксен-Халдбургхаузенска влада, прва у свој Бер"манији, пошаље га у Швајцарску, да се он под непосредном пажњом и наставом самог Песталоција упозна са новом његовом методом. Така педагошка експедиција, предузета од те тако рећи сиротињске државице, тако _је важна, као и експедиција начина коју је богата енглеска влада тада испраћала; пошто је она имала цељ, да открије нови свет — народног образовања. А Пруска, која је присвојила себи право и назив «интектуалне др"жаве,» тек је чак доцније почела слати младе људе Песталоцију, као и остале друге државе; пошто је већ нова швајпарска метода уведена, била у све школе овог херцогства.

У Марту 1809. год. дође Ноне у Ивердон; и кад је се преставио као саветник просветне управе, тада шесетогодишњи Песталоције, погледавши двадесет - трећег годишњег младог човека, с чуђењем и у сумњи, да ли не стоји. пред њим син саветников, иронично примети: «У Саксонији мора бити особито бујна земља, над у њој тако брзо зру саветници.» Ноне одговори: «Истина, они тако никну, узрасту и постану, али морају тек да сазру под, зрацима вашега сунца.» Он је заиста илодовито примио топлоту и светлост тих зрака педагошких, својим непрестаним и непосредним односима са Песталоцијем и његовим сарадницима. Нидерером, Шмидтом, Крузом и другима. :

Пробавив неко време код Феленбера у Гофвису, код Пејфера у Арау и код Негела у Цирику, врати се с не: стрпљивошћу, да се час пре привати рада око преобра-