Учитељ

471

познанства и зболижења, удружења, поимања и сазнања свог високог позива и свог наставничког достојанства. По свршетку течаја, учитељи се разиђу по својим школама, и кад је Ноне по истеку године, — и опет без улоге старешинске — ревизорске, но као приватан ч0век на најмљеном кљусенцету походио те своје ученике — учитеље онда је видео, да је њиме посејано семе дало леп род, и да је обећало богату жетву. Доцније, за време свога живота. био је очевидац те жетве, видео је њене снопове, видео је плодове новог посева ; али је само на гробу његовом било суђено да се краси венац из богатих тучних класова који су сазрели на тој њиви. Први ревизорски пролаз његов по школама, имао је прекрасне посљедице, јер му је дао могућности, да без икаквих сметња и расписа учини где треба промену и то на самом месту и одмах, без икаквог одуговлачења ; пошто ништа није умакло од верног и подпуно оправданог погледа, тог умног и практичног старешине. Радећи тако савесним и поштеним начином, он је постиго то да је јединим дружевним утицајем на своје подчињене водио их жељној цељи, те је тако кроз годину дана уредио народне школе, знатно побољшао и уредио учитељску плату, где је требало изменио и набавио школске намештаје и прибавио потребна учила. На кратко рећи, где год је увидео истинску потребу, одмах ју је и задовољио. Није узалудно трудио она места, да подижу нове школе, где те нису потребне биле, нити је опет попуштао онима, где је школа. потребна, а нису ради да је подижу; а није дао да сеу школске ствари мешају они, који нису за то, но је највише сам брзо, вешто и разумно располагао и вршио све што треба. Главно је преуређење учинио Ноне у учитељској школи, тој основици свију народних школа ; јер је набрзо он сам био њен управник. Но о раду његовом туде. поменућемо доцније |