Учитељ

416

1810. год. сви учитељи и кандидати за учитељско звање позвати су били на слушање «екстраординарног" курса, и то без икаквог предписа или приморавања. На тај позив јави се 30. 50 и 60 годишњих људи, да се уче од 25 годишњег младића, да се уче ономе, о чему су до тада мислили да ту немају шта више знати и _ учити. Ноне је умео да. привуче и придобије њину пажњу више својим простим разговором и умним хумором, него превасходством свога ума и образованости. Сваки појав и израз звања старешине учебних завода, и херпогског пуномоћника, као спољни и неумесни накит, оставио је он код куће, кад је требао са тим старим ученицима, тако рећи да почне од «33 буки,» на име да их учи по новој методи. (Пол те ћоде) читати, и упо-.

знавати се са својим рођеним језиком, са таком новином, на коју они не би нигда дошли; и вем тога морали су очигледно и рачунати, и могли се што-чему дотле непознатом обраћати и упознавати итд Али, Ноне им је труд њихов олакшавао, пошто је пре свега, као што рекосмо. постарао и придобио њино расположење за, рад. поверење према, себи, а особито вољу и расположење према новом начину васпитања. По свршетку часова он је био прави и истински друг својих ученика; старијим годинама, одавао је примерно поштовање. "Врло је често ишао са њима по околини изван вароши, у вече скупљао их је код себе, и проводио је с њима | време у разговору. певању и свирању ; једном речи, жи-о веб је п радио с њима, не као старешина, но као прави и истински други пријатељ. А само се по себи разуме, да је главни предмет тих вечерњних састанака био, 0 овој или оној страни нове методе васпитања; и таким је начином та метода све више и више охваћала, поимала, објашњавала и усвајала, тим његовим ученицима. А уједно опет, међу учитељима, који су до сада били један другом непознати и туђи, мало по мало дође до