Учитељ

456

владало начело да ништа не сме бити нечисто, непристојно, неуређено. У колико мање раде на овоме родитељи код куће, у толико је већи и тежи задатак школе.

То су неке знатније црте са лица школе. Далеко би нас одвело, кад бисмо се хтели занимати и Финијим цртама, које извеџбан посматрач мора запазити у понашању ученика и учитеља и њиховом узајамном држању.

Само још неколико напомена.

1., Из школских учионица ваљало би изагнати сваки предикаторски, капларски и «учитељски« тон, а многи од нас пате од тога зла. Па како: Одговор: ваља увести свеж, природни говорни тон, који одговара расположењу створеном самом природом предмета, и кад год је могуће зачинити га са мало хумора. Учитељ треба да се смеје с ученицима. Има школа у којима је целе године рђаво време, а међу њима има и таквих у којима је лед и снег, у којима севају муње, грме громови и бесни олуја ; а има и таквих у којима је вечита магла. Та времена треба разведрити или им трајање смањити, колико се више може. Али најужасније су оне школе, у којима је из године у годину мутио, меланхолично, досадио октобарско време, које није ни хладно, ни топло, ни светло ни мрачно.

2., Учитељ Х.у У. за време предавања, непрестано тумара по учионици, као зоља по чаши; он није љут, као што изгледа, није ни узбуђен особито, али такав му је обичај. Зар то неће утецати на ученике, да постану непажљиви и расејани! — Други је мирније природе; мало поседи овде, мало онде, а по кад што седне и на клупу, за којом седе девојчице и то седне баш њима под нос. Не тиче се њега естетика ; и као год што не пази шта ће учинити, не пави ни шта ће рећи. Ну доста о томе: своје достојанство, достојанство савршена човека не сме учитељ ни за секунд заборавити пред ученицима. |

8. Једна од најглавнијих прта на лицу школе јесте. понашање ученика за време предавања. Да ли је по-