Учитељ

мисли о школској дисциплини 19

тшлина учи и навикава ученике на послушност према старијима и на услужност и дружевност ученика према ученицима. Задатан је дисциплини да ученике учи и навикава, да чувају и своје

и туђе и школске ствари, и да их, у колико су дужни, чисто одржавају и сваку ва свом месту држе.

Задатак је дисциплини да у ђацима засади ону врлину, коју називамо уредношћу у раду. С овим задатком стоји у вези долажење ученика, у школу, остављање ствари на своја места, седење на часу, израђивање задатака код куће и на часу, излажење на, одмор, играње у Аворишту, улажење на час, полазак кући и т. д. Познати г. Дитес, говорећи о школској дисциплини, вели од прилике ово: скуп свију уређења у једној школи чини дисциплину те школе. Као најглавнија срества за школску дисциплину истичу се ова:

· Предавања морају бити занимљива, јер само таква предавања правлаче ђачке духове и не дају им с предавања, никуда отићи. Ово је једно од најважнијих срестава за добру дисциплину за време рада у школи, јер интересантни утисци од предавања потискују све друге мисли код ученика, и тад им је сва пажња на опом предмету — на ком и треба да буде, Занимљива предавања нагоне ученике, те каткад и нехотично пазе и прате свога учитеља. Која су предавања занимљива, то питање не долази да се расправља у школској дисциплини, већ онда, кад се поведе разговор о ово-

бинама доброг учитеља, и кад се буде говорило о наставном материјалу и начелу природности.

Срество је за дисциплину лепо и правилно понашање учитеља, према. ђацима. Кад ђаци опазе, да учитељ има љубави према раду и њима; кад опазе, да их учитељ не мрзи, него их воли и жели им оно, што им желе Њихови родитељи; кад опазе, да их учитељ неразложно не кажњава, не ружи, не понижава и т. д., тад ће ђаци свога учитеља заволети, па из љу-

бави према њему драговољно ће се покоравати његовим наредбама, и учи-_ учитељ ће тим начином створити добру дисциплину.

Срество је за дисциплину и ово: треба учекика упознати са школским правилима, (ђачки закон), па ће их сећање на школска правила, уздржа-_ вати од појединих погрешака, које би могли чинити незнајући тачно, шта У

се ђацима забрањује. О овим задатком стоје у вези и разноврсни савети > | ђацима од стране учитеља.

Срества су за дисциплину и назне, али њих треба употребити тек онда, ако никоје друго срество није помогло. Код казни није најглавније то, да се начело правде поштује, па само из тога разлога да се ученици кажњавају, него је главно ово, да се ученик врати с рђава пута н да се поправи. Поправка је нешто најглавније. О чем се води рачун, кад се ко од ђака кажњава, то ће бити сваком познато, па је непотребно да помињем.

Ја сам изнео начелне погледе на задатке и срества школке дисциплине, и сад је на реду да кажем — са чим се не слажем од онога, што је г. О. Д. — односно проф. др. Хергл — изнео.

учитељ | Њ ка 4