Учитељ

50 КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ __

Мисли — да јављање ученина за време рада у школи треба са свим укинути — неумесне су. Тврђење — ако тога, јављања буде — ла улени ученик моде тада поуздано рачунати, да. неће бити прозван“ — погрешно

је. Кад учитељ У школи ради по усвојеним педагошким правилима, 04 ће дену и мало подобну децу за учење морати врло често да пропитује, и онда, је много вероватније, да ће поменуте врсте ученика рачунати пре, да, "ће бити прозвани него да неће. Кад је учитељ спреман с педагошке стране, он ће ученике тако пропитивати, да ни најодличнији ђаци, које треба ређе питати, не могу никако израчунати, кад ће бити питани, кад неће, а камо ди да могу то израчунати ђаци, који се готово непрестано питају, и са којима се мора. највише радити, да би се успех постигао.

Тврђење, »да се јављају ч такви ученици, који не знају одтоварати", иде више у прилог тога, да ученици за, време рада. треба да се јављају него да не треба. Ако се ученик јавио да зна, па погрешно зна, створио је тим учитељу најзгоднију прилику, да му мишљење исправи и упути га на прави пут. Ако је писац мислио на пшекулацију лених ученика и осталих, који не знају, опет је јављање добро, јер се тим даје учитељу прилика, да хвата оне, код којих се лаж зачиње, па нека то лечи, имајући при том у вилу и задатке основне школеи задатке школске дисциплине. Може се мислити, да сам погрешио. што сам о том и оволико говорио, кад се зна, да мисли. код ђака 0 поменутој врсти шпекулације у школи могу се догађати и развијати само онде, где је учитељ неспреман и невешт радник. Ако је тако, ту не помаже ништа, па ни то, што ће се јављање укинути.

Бидо да учитељ пита, само једног ђака, било да је питање постављено целој школи, свакад сви ђаци, али сву, треба да буду спремни да одговарају апсолутно на свако питање. Ако који од ђака не уме одговорити, онда се тражи да мора знати бар то — шта је питано. Ово је нешто најважније на шта, треба обратити пажњу за време рада, јер од оне школе, у којој ђаци за време рада не прате све о чем се у школи говорило буде, не може ништа бити, и никакви се успеси постићи не могу. Мислим, дам г. С. Д. — односно про. АР- Г. Хергл — ово тражи, кад је речено овако: „Као што се у телу човечијем покретом сваког нерва управља са једног центра, исто тако мора и ученик да буде активан део целине, јер су сви ученици једног разреда тако рећи један васпитаник, који свом наставнику не сме дугсвати ни једнога одговора“. «Па као што онџ мишићи, који ређе раде, слабе, па и изумиру мсто је тако потребно, да се сваки ученик што чешће подстиче на рад, разуме се: слабији више но умнији или напреднији“. -

Али осим тога, што ће се тражити, да сви ђациу школи пазе на све, што учитељ буде објашњавао и питао, НИКО ОА учитеља не сме губити из вида ни то: да сваког тако рећи тренутка, тачно испита, шта је од које партије наставног материјала савладано и постало својина већине ученика а, шта није. Ово је учитељу неопходно нужно, да зна, како ће се даље у раду кретати — шта треба утврђивати, а шта као ново узимати.