Учитељ

9: · КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ

била пажљивост слабих ђака, јер нису ничим заклоњени од непрекидног учитељевог погледа, а врло добри и одлични ђаци видели би у таквом размештају, да су одликовани поверењем, и да су с тога на местима, која су мање учитељевом погледу изложена, па би их то одликовање подстицало. на разл.

Наведено мишљење није без разлога, али ако се шапутање и преписивање не може никаквим другим срествима да спречи, него се мора отежавати размештајем ђака по подобности, онда ће то карактеран знак бити _- да је учитељ неспреман и невешт као радник. Само се за оне школе може рећи да имају доброг учитеља, ако је дисциплина на свом месту и онда, кад се ученици ма како разместе, а школе, у којима, би шапутање и преписивање задатака било за време рада, ма како ученици размештени били, нису никакве школе,

Пажљивост слабих и лених ђака треба отимати занимљивим продавањима, лепим понашањем према њима и лепим саветима, а не намештањем да седе најближе учитељу; врло добре и одличне ђаке треба бољим начином одликовати, него што је размештање у последње клупе. Кад учитељ хоће, зар он не би могао мотрити на слабог ђака и онда, кад би он у последњој клупи био, него би се морао тај ђак довести у прву клупуг Рећи ће се да може, али је лакше мотрити, кад је ближе очима. Против тога, немам ништа, али треба имати на уму и то: да учитељ мора размештај ђака, тако_ удесити, како би могао свакад свакога ђака лако смотрити шта ради. А та би се потреба најбоље подмирила оваквим размештајем: треба, у прве клупе метути најмање ђаке, иза њих мало веће, иза тих још веће и у последње клупе треба метути највеће. Ако је учитељ спреман и вешт _као радник, сваког ће ђака при оваком размештају моћи „на очима, да држи«. Равмештај ђака по подобности био би потпуно добар само онда, кад би најмањи ђаци били најслабији, мало већи добри, још већи врло добри, « одлични највећи, али кад се дешава, да има слабих ђака и оних. највећих, заклањали би своје мање другове иза, себе од учитељевог погледа, кад би у првој клупи седели, и тако би ометали учитељу да може сваку погрешчицу код појединих ђака опазити.

Да папоменем још ово: кад се ђаци равмештају, треба водити рачун и о темпераментима, па ђаке, који су врло живе природе метати између ђака, којима је природа тиха. Тако исто не треба два немирна ђака да седе један. до другога, него их треба разместити између мирних ђака.

У школама, у коме има више разреда и више учитеља, незгодно је, да разред по разред улази. Ђаци последњих разреда губили би свакад неколико минута од свога одмора, кад излазе, а вадоцњавали би се на рад са неколико минута, кад у разреде улазе, Ни једно ни друго није право. Најбоље је да су општи пролази довољно широки, а дисциплина да је на свом месту, па се никакве незгоде неће дешавати.