Учитељ

66 ГЛАСНИК

чајени начин, сваки пар између себе. Који добију при овој подели, они су коњаници, ови јашу; који изгубе, они су «коњи», коњици (од коњицј), они уге, гибе.

Сад се поставе сви парови у круг, раздалеко један од другога 6 до 8 корака; коњаници стану иза „коња“. Обично сваки пар забележи чим год своје место. На вику: «јаши!«“... сви предњи сагну се, одупрев длановима о колена, а стражњи поскачу им на леђа.

Сада отпочињу коњаници, да се, на десно, редом у наоколо, требацују, добацују, лоптом, довикујући, или сви у глас, или сваки сам, ону реч од бројанице, која дође на ред, кад добаци лопту другоме.

Бројанице су ове:

Уне! — иплим — ушур! — топидушијр! — сана! — дегисана! — шојле! — манојле! — мена! — с коња на магарца!

Или:

Прва! — друга! — трећа! — четврта! — пета! — шеста! — седма !!

Код прве бројанице дакле пребаци се десет пута, док се бројаница сврши; код друге седам пута.

Ако при том пребацивању нико не испусти лопту, онда, кад се изговори последња рез од бројанице, бива промена места — „коњи“, са јахачима на леђима, измењају места. По том се наставља даље пребацивање на исти начин, као пре тога. -

Кад ма ко при пребацивању мепусти лопту, онда се брзо поскидају сви коњаници, па се разбегну, а један од «коња», који дочепа лопту зађа ма кога од коњаника. Сме се лопта и добацити бољем гађачу, а сме се и појурити, али само до кола, а изван кола не.

Ако не буде нико ударен, онда они, што су пре гибали, и опет гибе, и игра узме исти пређашњи ток.

Ако пак ко год од коњаника буде ударен, онда су тим «коњи» добиљи итру — а онај, ко је ударен, аредао је игру, — те сад коњаници буду «коњи“, а „коњи“ коњаници (и то је оно: «с коња на магарца“).

По том се наставља игра као и пре. '

Ж # ж

Вештина је у добром ватању лопте, у угодном добацивању, у добром гађању и у брзом бежању, при чему мора непрестано се освртати и на лопту, и увек бити спреман да итро врдне, варакне од ње. Карактерпи знапи су умерена вика, која по кад кад може да спадне на степен обичног, живог, дечијег говора. За тим мировање у месту, које ће за тренутак, изненада, да се преобрати у најживљи покрет.

У овој игри, поред одвећ брзог покрета доњих удова, који моментана из највећег мира прелазе у најживљи покрет, и поред умереног покрета горњих удова и органа говора, специјално се врше два врло важна, гимнастичка веџбања у трупу и ногама, која смо нашли још и код игара: «Алајтопи“, а на име при јахању; овде се врши то исто у много већој