Учитељ

из школиног ЖИВОТА 67

размери. Овом игром очвршћавају кичмени мишићи и кичменица. А оним напором, да се одржи равнотежа теља, и при бацању лопте на десну страну, и при ватању лопте с леве стране, и онда, кад се „не стоји на ногама, већ се седи на несигурној, живој подлози, прибавља се гишкост и сигурност горњем делу тела. |

6. Пашти пиле. (Шишти — пишти) Прибележено у Трстенику и Крагујевцу). За ову игру не треба много простора—10 до 15 корака у дужину и толико у ширину; место треба да је чисто. — Играју је и мали и од-

расли, али не и помешани, већ увек вршњаци. — Број играча је произвољан — најмање мора их бити тројица, а више од 8 већ није добро. Све једно је, ил био број играча паран, ил непаран. — Игра се лоптом, која добро оскаче. — Игра се увек, кад је суво време. ж Бо ж

Скуце се неколико њих у круг. Један, који му драго, узме лопту и бије њом о земљу, да оскочи у вис, па је после сви ватају. Ако не увати нико, бије други, ко оће; ако ко увати, он јаше онога, што је био; ако се пак ко машаи за лопту, па је не увати, онда он уги, гиби, а онај, што је био, јаше га.

Сад онај, што јаше, бије о земљу говорећи: уПишти-пиле!»..., или: „Шишти-—пишти!»..., а они, што стоје у наоколо, ватају.

Кад ко увати, говори: «Пишти, амшти!».. И онда он јаше, а онај, што је бћо, долази међу остале да вата; тад остаје да уги онај исти, што и пре. Сад овај бије. Да се не би сваки час мењали они, што јашу, често један другога часте, т. ј. неко, ко увати, преда лопту ономе, што већ јаше, те да се не скида, но да опет бије, па му доцније онај то врати, кад дође прилика.“

Сме да вата и онај, што уги, ал тако, да не збаци онога, што јаше, и, ако увати, онда он јаше онога, што је био, и што га је јахао, а он сад бије. [

Ако нико не увати, онда викну: „шиштиј«, и разбегну секуд који, па и онај, што је био, а онај, што је угио, труди се, да што пре дочепа, лопту, па да гађа ма кога од њих, и то: или с места, где је угио, или оданде, где се лопта откотрљала, или ма с кога од та два места — како се уговори у почетку игре.

Ако никога не удари, онда опет уги он, а јаше онај, што је и јахао; ако пак некога удари, онда он јаше онога, кога је ударио, и сад он бије,

И тако се продужава игра даље.

ж # ж

Вештина —- и ако не бог зна каква — састоји се у ватању лопте, у

бегању, и врдању, и у гађању, ал мајсторије треба и у бијењу, ударању 5#