Учитељ

68 ПОЉА бСЊИ К

лопте о земљу. Кад онај, што бије, живи лепо с оним, што уги, онда он обично бије тако, да лопта оскочи у страну, те да је нико не увати. А мајсторија је и у томе, да се лопта, баци тако, да не оскочи к ономе што уги, те да је он увати,

Ова се игра ћгра више у тишини. Мирно стојање у тренутку замени најживљи покрет, бежање; после се опет скупе у круг, да опет са пажњом стоје у миру, док ко не испусти, те да се опет распрште куд који.

У овој игри највише раде ноге, па онда кичменица и кичмени ми-

шићи у онога што уги; за тим долази веџбање у балансирању тела седећи на покретној подлози, при том радећи још десном руком, код онога што јаше; а непрестана опрезност и прибраност код свију, канда је још понајзначајније, што доноси користи играчима у овој игри.

Примедба. По извештају Глигорија Миленковића од 1889 г., када је био ђак ТУ р. Нишке учит. школе, ова се игра у Лесковцу зове: пиштинка. Место речи: ууги», (тиби“, кажу дећа: тули. Место «часте» — кажу: дају каву један другом. А игра се овако, како је описано.

7. Јениџајес мало. (Прибележено у Грстенику и Крагујевцу). Ова игра може да се игра и у малом простору од неколико метара у дуж); ако је више друштва, онда је потребан повећи простор квадратног или кружног облика. Место може да буде дрвећем обрасло, па чак и жбуњем, између кога има пропланака чистих. — Играју је и одрасли и неодрасли, ал увек вршњаци. Број играча је произвољан, од два, најмање, па на више кодико их год буде; чини се да у овој игри не може да, буде сувише играча; све једно је, је ли паран број играча ил непаран. — Никаквих справа "не треба за ову игру. — Ова се игра Шгра увек, сем зими и по влажном времену; ну игра се ређе, и не траје дуго.

ж ж ж

Они, који ће да играју, разреде се у ред, на 5 до 10 корака једап до другог, па се онда сви сагну, одупрев рукама о колена, и сагнув главу, уге, а. крајњи, обично с леве стране, отпочиње да их прескаче све редом одупирући се свакоме рукама о леђа: ома за њим отпочиње тако исто да прескаче и онај, што је био пред крајњим, и који је постао сад крајњи, за њим онај трећи, који је постао сад крајњи, по што га је други пре· скочио, и отишао даље да прескаче. Чим који од ових, што:прескачу, дође до краја, изреди све, стави се и сам на умереном растојацу у ред, и он сад уги, докле га сви не испрескачу, па опет прескаче и он, и опет уги. И тако иде ова игра све деље и даље, свак прескаче свакога, и свак уги свакоме. Ако је већи простор, онда овако се за кратко време пређе велики део простора, ако је мањи, онда се увек савија у кругу, но тад није тако згодно за прескакање, као кад иде роду правој линији. За то увек:

»