Учитељ

90 ГЛАСНИК

ЛУ АИ ИЕ с

У последњем (27) бр «Напретка» су ови чланци : Чешка учитељска скуп“ штина и чешка изложба у Прагу; Шеста скупштина хрватских учитељских друштава; Рад новске подружине, Изложба хрв. славон. зем. друштва у Загребу; Учит. друштво вараждинске жупаније и Весник.

«Књижевна смотра» у последњем броју (9 год. 1Х) има оцене на ове књиге: «1186 вјегдох» (у којој је извештај о чешкој учит. скупштини); Којимо правцем иде бугарска књижевност од М. Веселиновића (српска); Кгафко закопозћоује, пашка пагодпога совродагауа од М. атгекега;: Пораг Кибатшк од Цу. атаКепјака; Соловушко (вбирка руских песама); Пахпса календар св. јеронимског друштва. На крају су књижевне вести и књиж, новости (библиографија).

«Рисарски лист» у последњем броју (8 бр. г. Ш) има: Како да удесимо учење цртања у једноразредној пучкој школи; Нове основе за учење цртања у пучкој школи и Слободко цртање од плочастих слика (овај чланчић има 6 лаких еличица).

Сва три листа издаје «Хрватски књижевно-педагошки збор“. «Напредак» уређује „Лудевит Модец, «Књ. Омотру% Иван Филиповић, а «рис. лист» Ђуро Кутен.

Сва три листа се марљиво уређују. Ми их препоручујемо нашем учитељству

тим пре што им је цена мала, а садржина ваљана.

Нрусћаке истејзке зКирзтте. Чађтао 1 рптефшо Мапјап Мако, КЕ. улралааја 5КОЈ5К падлотик. 5уелак 1. 1886 г. атехак П. 1391 г. Вејотат. Тавота. 1 пакадош Кајшаге Ј. КТејзсћтаппа. стала 17 —-480 па 8". Сепа»

Ове две књиге су преглед цзлокупнога рада хрватских учитељ. окупшлина у времену од 15 година. (1870 г. до 1891). Те су скупштине двојаке: службеве и друштвене, т. ј. оне, које су држате под председнишгвом жупаниских надзорника и оне, на које су долазили сви хрв. учитељи ради виђења и договора о школским питањима, Целокупан рад тих скупштина згодно је подељен у % отсека, од којих први носи име. «Питања о вањском и унутарњем уређењу пучких школа». Други се отсек зове: «Питања педагогиско-дидактичне нарави“. Трећи: «Питања, методичке нарави» и четврти. «Разна питања». Сваки отсек чине теме, о којима је и вођен разговор на скушштинама и о којима су донесене резолуцаје. Шисац их је згодно класификовао у 4 групе.

Да бн се појмио огроман рад тих скупштина напомињемо да први отсек обухвата 99, други 99, трећи 21! и четврти 4 самостално расправљене теме. Најопширније су разрађене и управо испрпљене теме о ручном раду и величини програма наставних.

Књига садржи скупштинске резолуције, којих има о свакоме питању много, а како пибац вели, оне и јесу «чиста есенција» оваке расправе или теме. Оваке исте књиге пздају редовно сваке године и немачки учитељи под именом „ Учитељске скупштине» (Бећгег-Сопјегепсеп) и то такође у самим резолуцијама.

Писац вели за књигу «да ове сабране и у целости приказане расправе хрв. учит. скупштина сачињавају неку врсту педагогиске енциклопедије, те ће се делом моћи добро послужити уз пучке учитеље им сви они, који на пучку (осн.) школу ма како утичу“. Дело је уједно и замашна, збирка грађе за хрв. педагошку

историју,