Учитељ
европске школв ПО Опибу АМЕРИКАНЦА КЛЕМА __ 11 учитеље. Клем описује у својој књизи учитиљеки збор из једног порајинског округа у Пруској. Он је са највећим задовољством саелушао предлоге, и био је веома задовољан, када је чуо, како верно један учитељ реферише збору «О васпитању у Америци». У опште Клем је врло често имао прилике да се увери, како немачки учитељи добро познају Америку, докле је за његове Америчане Германинија потпуно «ђјегга јасогана»". Још лепши утисак произвео је нањ збор учитеља трећег школског одељка, у Берлину. «Збор је држат у сали 107. градске школе. То је била величанствена, висока дивно ветренпа сала, украшена Фрескама, дуварским живописом и бистама. Ја сам затекао овде 900) —300 бердинских учитеља, Један млад учитељ ретерисао је друговима «о рефврми предавања, природних наука», где је, имајући у виду тек појављену књигу Јунгову (Јапсше) — «сеоски спруд» — препоручивао, да се унесе што више непосредног посматрања природе у предавање природне историје. Реферат и дебата трајали су око три часа; дебата се водила тако разумљиво, вешто и уздржљиво, и свака реч била, је тако одмерена, и тако далеко од еваког личног прекора, да се Клем чудио, откуд у Германији така вештина у парламентском расправљању питања.
Међу германским учитељима особито се истичу берлински учитељи, који су умели себи високо уздићи цену у јавном мишљењу, и извојевати добру награду за свој рад. Нигде у Германији Клем није нашао међу учитељима таког „евргћ де согре», нигде тако живог прегнућа ка свом послу, као у Бер_дину. Овде учитељи имају своје свакодневне новине, неколико недељних листова, и сем тога, вредно раде на месечним стручним журналима. У Берлину је Клем нашао два, педагошка музеја : један градски, а други збора берлинских учитеља. У овом последњем сабрана је сва литература по народном образовању, све школске књиге и помоћна средства, која су ма кад била употребљена у школи; све је то искупљено и распоређено по предметима у свом хронолошком реду.
Таква је у опште садржина тог дела, Клемове књиње, где се описују германске школе, којима је од 490 посвећено 320 страна. Има ту још много чега интересантнога; тако је на пр. описивање школе за слабоумне у Берлину, описивање жен-