Учитељ

ИЗУЧАВАЊЕ ДУХОВНОГ ЖИВОТА | 121

Творачка је способност дакле особина, којом се специјално човеков дух одликује. Међутим развијеније више животиње имају само прималачку способност. И по обичном разумевању реч дух узима се у ужем смислу, но што је ми овде употребљујемо, т. ј. узима се у смислу специјално човековог духа. Тако кад се каже н. пр. за неког државника, да је духовит политичар, има се на уму поглавито творачка радња духа. Ми сматрамо сазнавање за општу карактеристику духа, којом се разликује од душе.

Али, као што смо видели, сазнавање Је на нижем ступњу — код виших животиња — само примање и репродуковање чулних утисака, док на вишем ступњу — код човека — поред тога долази још и самостална тво-

рачка радња. И управо ово последње и јесте то, чиме се одликује дух у ужем смислу, Т. ј. дух онакав, какав се само код човека налази

Поред сазнавања, духовни су појави још осећање и воља. Као што смо већ напоменули напред, ови су појави комбинација сазнавања са општеживотињским особинама душе. А душа сваке, па и најмање животиње одликује се двема особинама: осећајност према спољашњим утисцима и

активна делатност, хотење. Прво ћемо да прегледамо комбинације осећајности, па онда комбинације хотења — са сазнавањем.

Кад видимо каквог јадника, где на зими неодевен лежи у снегу смрзнут, нас то потресе и узбуди. Али ако смо иначе себични и тврда срца. ако у нама осетљивост није развијена, тај потрес и узбуђеност трајаће кратко време, па ће брзо и проћи. Међутим ако је осећање љубави према, другима тако развијено у нама, да нас туђе невоље увек, и кад само помислимо на њих, потресају и узбуђују, то је тек право осећање. Оно прво само је тренутна узбуђеност. Као што и читаоци ваде, између ове две појаве, ма да долазе у исту врсту, постоји разлика у трајању.

Комбинацијом душине особине активне делатности (хотења)ј са сазнавањем постају воља и навика —- појави, којима се дух одликује. Кад сад нешто хоћу, то значи да сад имам вољу за то, али кад непрестано нешто хоћу да радим, то значи да сам павикао тако да радим. И овде дажле, између ове две појаве, разлика је у трајању.

И тако дакле, с једне стране узбуђеност и озећање, а с друге воља и навика — јесу такви духовни појави, комбинација сазнавања с особинама душе. Али има и таквих духовних појава, који комбиновањем ових комбинација постају. У тај ред долазе афзкти и страсти. Први су тренутна други трајна појава Код човека који је у афекту, излазе на видик и јака тренутна узбуђеност и јака тренутна воља. Отравти су међутим комбинација јаког осећања и навике.

А сад да изложимо у кратком прегледу класификацију духовних појава,

ћ. ПОЈАВ ЧИСТО ДУХОВМИ. | (сазнавање). Т. Нижи студањ сазнавања. (Преставе. Прималачка радња. Залдржавање и репродуковање преставај.