Учитељ

120 ИЗУЧАВАЊЕ ДУХОВНОГ живота

Пре свега ваља имати на уму, да само прва група, појава — сазнавање,

интелект — јесте нешто, што се налази само код виших животиња, јесте управо оно, што дух чини духом. Остале пак две врсте појава — 00ећање и воља — налазе се и код оних нижих животиња, што имају само

душу, а дух не. Али опет зато има неке разлике између осећања, и воље код човека и сличних појава код оних нижих животиња, КОд којих нема никаквог сазнавања. Код ових последњих (н. пр. код црва) потпуно се механички врше и осећајност и кретање, међутим исти појави код човека комбинивани су са сазнавањем.

И тако дакле, сви појави, који у заједници чине човеков дух, могу се поделити на две гомиле. На прво место долази сазнавање -— појав чисто и само духовни; на друго пак место осећање и воља, који ништа друго нису, до оне исте животињске особане (осећајност и активна, делатност), које се налазе и код оних нижих животиња што само душу имају, али замо комбинисане са сазнавањем.

Самог сазнавања има од две врсте. Код животиња сазнавање се састоји поглавито у томе, што се примају, задржавају и репродукују поједине преставе. Код човека пак поред тога долази још разноврсно комбиновање тих престава и стварање ошштих појмова, долази још и свесно мишљење. И тако дакле, ма да и човек и више животиње имају дух, опет међ њима има и разлике. Код виших животиња сазнавање је по правилу бесвесно. (Свестан дух особина је, којом се по правилу само човек одликује.

И још је јача разлика у томе, што се само човеков дух поред прималачке одликује и творачком радњом. Религије, Филосовске систиме, науке, уметности, појезија, економски живот с техничке стране, друштвене и државне установе, језик и писменост, једном речју: целокупан живот људски најјаснији је доказ, да је само човеков дух кадар да ствара. Истина, је да све религије признају, да је неко други творац, а не човек. Али зар и самог творца није опет човек створио, по подобију свом 2 Шта су друго све религије, до творевина човекова духа 2

И код човека у детињству дух се налази на оном ступњу, на коме код виших животиња Деца се одликују добрим памћењем, али готово сва радња њиховог интелекта ограничена је једино на примање, задржавање и репродуковање појединих чулних утисака, појединих престава. Тек код дечака и младића почиње да ради Фантазија (уображење), која се у први мах врло мало разликује од реалног престављања. Али доцније је разлика све већа, и на послетку се јављају комбинације, које врло мало личе на реалност (једино што је у њима употребљен материјал, који је кров чула из реалности добивенј. И тек ту код младића, чија је уобразиља живахна и развијена, наилазимо на правог човека. Истина је да доцније — у добу зрелости — много што шта отпадне из ових творачких комбинација, из

ових идеалисања младићских; али тешко ономе ко никада није идеалисао — тај не зна за најлепша уживања. у 5