Учитељ

А А АИ ИЗУЧАВАЊЕ ДУХОВНОГ ЖИВОТА

Интелектуалне радње, које смо овде побројили, развијају се поступно код човека. На прво место долази памћење и репродуковање — карактеристика детињства, онога доба од прилике, које се проведе у основној школи. Тек код дечака (нижа гимназија) почиње мало више да се јавља расуђивање и закључивање. А највише интелектуалне радње — јављају се тек код младића (виша гимназија и даље образовање). Не велимо да су ове интелектуалне радње у појединим добима узраста тако одељене једна. од друге, да се никако не мешају, Баш на против — и код детета, које посећује основну школу, има расуђивања и закључивања, али опет зато, код њега претеже памћење и репродуковање, то је поглавита карактеристика. њенога, доба. Теже умне радње тек доцније настају; детету је потребно мало више времена да оде на игру, на снажење тела свог.

Пошто се на тај начин протумачи и објасни све, што има да се каже о облицима сазнавања (преставама и идејамај и о појединим интелектуалним радњама, на реду је да се изложи у колико је наше сазнавање ограничено и колико — поред знања — мора бити и веровања. Тако н. пр. никада не можемо сазнати крајње узроке појавима, које око себе виђамо, т. ј. никада не можемо дати потпуна одговора на питања, као што је ово: зашто овај свет баш овако да је уређен, зашто у њему баш ови закони да. владају и т. д. И с тога, што то не можемо сазнати, верујемо да мора, да буде све овако како је. И још има других граница, којима је сазнавање наше ограничено, и услед којих су неопходна извесна веровања. Све то треба да се изнесе и протумачи,

После интелектуалних настаје анализа сензитивних појава. Ту на прво место долази тренутна узбуђеност — услед чега се и како појављује, и који су услови за њу. На друго место долази осећање у обичном смислу, осећање као трајна појава. Како постају и поред којих се услова, развијају поједине врсте осећања — егоистичко, естетичко, алтруистичко и др. — то треба овде да се изложи и протумачи.

Анализа моторних појава треба да проучи прво жељу и вољу, као тренутне моторне појаве, и после инстинкат и навику, као трајне моторне појаве. И ту треба, разуме се, протумачити ове духовне појаве, т. ј. изнети све услове, од којих зависи овај или онај појав.

На послетку долази анализа мешовитих појава. Ту на прво место треба, да се проуче афекти који могу бити пријатни (кад се н. пр. састанемо с братом, кога 10 година нисмо видели) или непријатни (кад нам н. пр. неко опали шамар), бурни (вичући и одајући) или тихи (седећи мирно на једном месту). После тога треба да се проуче страсти, које могу бити чулне (пијанчење, продржљивост) или духовне (љубав, мржња), ниске (оговарање, сплеткарање) или племените (родољубље, љубав према сиротињи), И овде проучавање треба да се врши на исти начин, т. ј. да се изнесу услови, од којих зависи да дотична појава буде оваког или онаког карактера.