Учитељ

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ.

Илустрована српска историја за основну школу. Написали

С. Антоновић, професор — Пет. М. Никетић, учитељ. У Београду, «Омиљево» — штампарија, Пере Тодоровића, 1890. —

Мала 8-а, 95. Цена 70 пара дин. — (Свршетак).

Други одељак по програму говори о „сеоби и новој постојбини.» Писци су (страна 3 и 4), што се сеобе тиче, били пред разним претпоставкама научним, и они су се једној приволели: да су Срби силом, за сто година дана, заузели нову постојбину, досељавајући се, племе по племе, са севера. Ту се нема шта замерити, али је свакојако из овакога уџбеника, | могло изостати, што се, после описа велике сеобе народа, каже: „Срби опет сигурно покренути из Бојке овим дивљачким нападачима, дођу и а. Требало се и ту преломити, па изоставити ону реч усигурно“, кад се ни за све даље причање о досељавању ме одступа од одсечнога тврђења. Ну то је ситница, знатније је нешто друго. Мало даље стоји у књизи: „Неке од ових (садашњих српских) земаља онда су се звале и друкчије», па се даље ређају стари називи земљама. Ако се узме, да се ова реч онда» односи на време, које се једино пре помиње, а то је „половина седмога века«, писци бу то нетачно казали, пошто томе нема никаква основа; тек за прву половину 10 века имамо података, по којима можемо саставити геограФски преглед српских земаља. Преносити то стање за више од два века раније, а без икакве потребе, није умесно. Али много је горе учињено, кад сегерешло на набрајање оних старих имена, Има их свега, џет, и само се за, ' области (Вету и Требиње) може рећи, да нису погрешно омеђене, и ако и за њих вреди оно, што писци за свих пет кажу: «ово није баш

тачно обележено него вите од прилике“. Остале су три белешке погрешне; „Хум, западно од Требиња, у поречју реке Неретве. Неретва око реке Перетве». Каква је разлика између речи »у поречју реке Неретве“ и »око реке Неретве«2 По чему се овде може разликовати Хум од Неретве. Ни трећа белешка, о Рашкој, није много тачнија.