Учитељ

142 ЕЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ

Даља тачка програма гласи: «Примање хришћанства», () томе се у овом уџбенику говори на два места. Прво је онај раније помињани преглед 5), а друго је у одељку о Мутимиру: „Утврђење Хришћанства» ОУ првом одељку пеће бити тачно казато, да су Срби тек у 9 веку почелл примати нову веру, кад се има доста разлога веровати споменима, да је то почело одмах по досељењу, дакле већ у 7 веку. Ну мпого је већа погрешка учињена на другом месту, где стоји: «Да би се вера христова брже и боље код Срба утврдила, Мутимир замоли грчког цара да му пошље свештенике, који ће народу казивати христову веру на српском језику. Грчки га цар послуша, и пошље му свештенике од оних Срба из Маћедоније, који су још пре примили веру христову.«“ Колико Мутимирово тражење људи за проповедање на српском језику, толико шиљање «свештеника од Срба из Маћедоније,“ нема никака основа, Реченога грчкога цара, по имену Василија Маћедонца, син, цар Лав Философ, пише у својој »Тактици“, о очеву старању око покрштења Срба само: да их је почастовао крштењем. А Лавов син, Константин Порфирођенит, у свом делу „О државној упрови« пише: (А за владе христољубивога, цара Висилија поСлашше (Срби) посланике, да траже и моде у њега, да се крсте они од њих, Који нису били крштени.... Услишавши то опај блажени и славни цар посла царскога човека са свештеницима, и покрстише све, који у помеНухтих племепа не беху крштени.“ То исто прича и у другим својим делима (, Животу и раду цара Василија“ и у „Наставку Теофанова летописа“ = Види све у Рачкога, Росптелба, 368—-71). (ве остало није друго до позно додавање и намештање.

Четврту тачку програма, о Чаславу, прелази уџбеник у засебном одељку. Ту је погрешио казано, да је тај велики жупан владао само „25 година“, јер је почео владати 931, а умро је после 959 (тада га спомиње жива савременик Константин Порфирођенитј, и то изнсси 98 година; пре би се дакле могло рећи: »око“ или „до 30 година,“ Што се пак говори о његовој «борби с Маџарима и смрти“, то би најбоље било изоставити као догађај сасвим непоуздан и сумњив. Место тога је боље, и корисније за

«

успех, прећи опширније остало владање Чаславово.

Пета тачка програма о рату кнеза, Стевана Војислава с Грцима и њиховим савезвицима. 1042 године (18 и 14) добро је написана; али нам се код шесте, о Бодину (14 — 16), треба мало зауставити. Ту је најпре одељчић, који би по програму гласио „учешће у устанку па Грке 1073 године“, да који се у књизи зове: „Помоћ Маћедонцима пи рат с Грцима«. Речи Маће. донија и Маћедонци, које ту непрестапо долазе, погрешио су употребљене, дано им је тако широко значење, како никад нису имаде. Тај је устанак само малко захватио оно, што ми обично зовемо Маћедонијом ; језгра му је била на другој страни, То ће показати ово неколико података: заверевици се скупљају у Призрену; у Призрену дочекују Бодина и проглашују царем; пред Призреном Бодин разбија, Грке; кад се одатле војске раздвоје,