Учитељ

н= 2

ИЛУСТРОВАНА СРПСКА ИСТОРИЈА ЗА ОСНОВНУ ШКОЛЉУ 1 једна иде на Скопље па до Костура, а друга на Ниш па низ Мораву и на Дунав; Бодин је опет потучен на Косову. Ако изузмемо Костур, па и Скопље, ни за једно се друго место никад не би рекло, да је у Маћедонији; а који Срби (маћедонски или други) живе у Призрену, Нишу и на Косову. лако је видети. — При другом одељчићу, који говори о Бодиново; свађи с рођацима при ступању на престо, опет ми је нешто поменути. Вели се, да је размирица његова с братучедима Радослављевићима дуго трајала: „Једва после неколико година испадне барском архијепископу, те их измири». У ствари се оно „неколико година« своди највише на годину две: дана ! ;

Говорећи о Немањи, уџбеник пише, да се родио у Подгорици, ма да не видим разлога, зашто да се не спомене право име месту, Рибница, кад се и на другим местима употребљавају стара имена. Кад се, даље, броје крајеви, које је Немања 1159 године добио на управу, изостављају се Реке, а сви се у опште не називају жупама него жупанијама. Ова се реч прилично увукла у књижевност; али је ипак треба гонити. Она је туђа као год што јетуђ »астал» према усто«; то је наша ужупа» у латинском обличју као »сто« у маџарском („астад«). —- Описујући ратовање Немањино с царем Андроником, греши се, да је Немања, пошто се угарски краљ вратио из Софије, освојио Ниш. Тај су град освојили Орби и Угри заједно, па тек после отишли Софији, и одатле се Угри вратили. Ово св изрично каже у описима кресташкога пута кроз Ниш, кад оно после шест година прођоше под немачким царем Фридрихом [ Барбаросом. — Уз говор о Немањиној оставци прича се: „Још је наредио да се у будуће не дели српска земља на синове владаочеве, него да најстарији син постане велики жупан, кад умре отац и да влада целом земљом». То је доста невероватно причање о човеку, који је сам уступно млађем сину престо, а старијему оделио опет велики део земаља! — Година пак смрти Немањине „1189“ биће без сумње штампарска грешка место 1199. Не може св исто тако опростити и погрешка у години спаљења светога, Саве на Врачару, али ће па њу ваљати исправити (место 1595: 1594, као што је лепо доказао Иларион Руварац у својој расправи ,0 пећским патријарсима«).

У тачци о Стевану Првовенчаном, говорећи о његовој крунидби, не казује се ништа од куд Стевану круна (26). Међу тим Доментијан (Савин живот, 245 — 248) лепо прича, да је круну измолио свети Сава из Рима од папе Хонорија 111. Па кад се то потврђује и споменицима ватиканским, зашто га, не казати % — Што се после тога говори даље о крају владе и смрти Стевановој, није тачно: «Стеван није до смрти владао. Он још за живота преда краљевску власт свом најстаријем сину Радославу, а он се покалуђери, и побле неколико година умре.“ На против по Доментијану (257—161) и Теодосију (у Ив. Павловића „Домаћи извори«“, 219—9221) Стеван је владао до смрти, покалуђерио се само на неколико часова пред смрт, п Радосава јео истина закраљио кад и себе, али му није пре власт предавао.