Учитељ

ПАДА А КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ

Причајући оно, што ће се по програму прелазити као десета тачка, о Милутину, писци су учинили две омашке. Прву, казавши (30), да је Драгутин уступајући престо Милутину задржао себи „Срем, Мачву и део Босне“. То је Драгутин тек тада, одступив, добио од Угара. Друга је омашка у опису почетка краљевања Милутинова, (30 и 31). Они пишу: »У то доба Србија је била у хрђавом стању. Ово је дошло од несрећног рата с Грцима. Милутин се трудио да се прво народ опорави, па кад ово постигне, науми да рашири границе своје,“ За тим под новим натписом уПрви рат с Грцима« настављају : „Кад је Милутин видео да се народ опоравио од пређашњег "рата, онда скупи војску и т, д.<“ Познато је, да није прошла ни година дана од Милутинова ступања на престо до његова рата с Грцима. Од куд је могао Милутин видети уда се народ опоравио од пређашњега рата“ 2 Сам је тој рат био у очи одступања Драгутинова, и тога опорављања није могло ни бити тако брзо.

У опису краљевања Стевана Дечанскога (36— 38) има једна, јамачно штампарска погрешка; као дан битке велбушке означен је 28 Јуна а треба Јула. Што се даље вели: »Овом победом Срби задобију Ниш, Пирот и Велблужд од Бугара“, није тачно, јер је Велбужд и дотле био у српским рукама, а Пирот опет није ни добивен. — Име таста Дечанскога, бугар. скога цара, треба да гласи Смиљац, а не Смиљца (Јоречек, Историја Бугарска. Руско издање. 374)

Да пређемо на говор о цару Душану (39 — 44). Ту имамо неколико замерака :

1. У књизи стоји: „Овим (првим) ратом Душан освоји Прилип, Охрид, Костур, Водену и још нека места < Пошто је описан наставак рата и измирење, завршује се: „По овом миру већи део освојених земаља остане Душану сем града Солуна и околине.“ Према овоме ученици имају права извести, да је Душан задржао сва горња места (Прилип и т. д. па међу њима и Водену; а то није: Водена је враћена Грцима, и њу је Душан доцније поново освајао.

9. Пошто је испричан речепи солунски мир, започиње опис »освојења Албаније» (зашто не: Арбанаске 7) овим речима: „После неколико година, Душану се укаже понова прилика, да увећа своју државу.“ То у ствари није било после унеколико“ већ после две године дана (солунски мир; 1384; а почетак рата у Арбанаској: 1336).

3. У „Другом рату с Грцима“ прича се, како је раскинуд савез Душанов с Кантакузеном, те како овај »оде Турцима и потражи од њих помоћи па удари на Душана. Душан скупи велику војску, дочека Турке, разбије их, и освоји Серез и сву Македонију сем града Солуна“. Међу тим довољно је познато: да сукоб Душанове војске с Омар-бегом и његовим Османлијама није био ни мало срећан, и да су Срби љуто настрадали, и ако тај Кантакузенов успех није могао озбиљно смести Душаново на