Учитељ

ИЛУСТРОВАНА СРПСКА ИСТОРИЈА За ОСНОВНЕ ШКОЛЕ 147

бине, додаје се: „Попови и калуђери ишли су по народу и говорили да од Немање нема бољег владаоца» (18). Ове ће речи природно изазвати у свакога слику, која неће бити далеко од садашњега агитовања изборнога. Да ли ће та слика бити тачно истинита; — Има по где-где Фигура реторских, које су незгодне за оваки уџбенак: „Изгледање, да се Србима срећа, смеши да не може бити лепша“ (76). Зар се то није могло просто казатиг — Зашто је требало ређи, да се Немања унекако ослободи“ затвора, где су га браћа бацила Шта је хтело оно „некако«% Довољно је било казвати, да се опростио те беде. — Ту је та реч мало и од невоље натурепа писцима, јер се не зна, како се Немања ослободио. Али ни те потребе није баш ни мало било на другом месту, где се каже; „У очи саме битке кнез Лазар пребаци нешто свом најуначнијем војводи Милошу Обилићу“ (50). Зар се није могло казати, шта је то Лазар прекорео Милоша; Излишна је бпла бојаван од ошширности, кад је и тако опис боја косовскога. доста, кратак испао. — На једном је месту интерпукција врло осакатила говор: „Кад је казао Карађорђу и старешинама, да се народ нема више кога бојати већ нек иде кућама и гледа своје послове. Опи му тада одговорише и т. д» (68. Овде први период нема главне реченице, и није се смео одвојити од даљега говора тачком већ запетом.

Грешака штампарских, осим оних које су писци исправили има још врло много. Неке сам раније помињао. Од знатнијих је још «Баја паша« неколико пута место «Ћаја паша», Истом би узроку требало може бити приписати пи што негде пише Македонија а негде Маћедонија; што „не“

није у век одвојено од глагола; што има и „христов“ и «Христов“ (9); што

је «Татарин“ (гласник) штампано с „1< (86); што се једном налази предлог „24 овако: »с'» (41). Така је ваља да погрешка и „најуначнијем“ место „најјуначнијем“, како неки пишу, или »упај јуначнијем“ по другима (н. пр. Даничићу).

Правилности и чистоти језика има се по доста замерпшти. Тако има: «битци« м. «бици» (47), утопџија» м. «тобџија» (82), „многобожци“ м. «многобошци« (5), „четрнајести, петнајести“ м. «четрнлести, петнлести“ (6 и 7), »овладати“ м. «обладати« '), „освоили«“ м. «освојили» (44) Неправилни су облици: аНишом» м «Нишем“ (95), «владаоца“ у 2 падсжу множте м. »владалаца» (20), уволе, заволе“ у 3 лицу једнине садатињега времена м. уволи, заволи» (5 и 18), уштедили“ м. «штедели«“ (64), «налазаше“ м. упалажаше» (86), уприспу“ м „приспеју“ (67), «сво“ м. усве» (82). Погрешно је «смрт владаоца“ м. усмрт владаочева“ (3), «уговором, кога су уговорили“, м. «уговором, који су уговорили“ (69), «који је требао маџарски краљ да освоји» м. „који је требало, да маџарски краљ освоји“ (43). Не каже се: «понова» него „поново“ (18 и 40), ухрђав» него «рђав» (30) «поразбољевају% него „поразболевају» (95). Туђе су речи „сигурно, усигурно“ (3, 44, 69)

1) „Обладати» је постало од «обвладати« као «облак“ од „обвлак».

10%