Учитељ

БА ОИ К

Прво се поделе на двоје. Цареви су најбољи играчи, и још који имају јак глас. За тим се заједнички обележи игралиште. Игралиште је правоугаоник, у кога је дужина око 50, а шчрита око 40 корака, Кратке страпе обележе се браздом, добро заривеном у земљу, а дуге се обележе камењем, или чим било. Кратке стране су мете, а дуге означавају, локле се сме у страну бегати и јурити. Али врло често или се ове друге стране и не обележавају, или се и не пази на њих тако строго. Кратке стране се поделе на троје: једна крајња трећина је мета за играче, за оне што јуре, што нападају, играчка мета: она друга крајња трећина је мета за робове, робовска белега, робовско место, средина, остаје обично празна, без специјалног одређења. Ове се мете постављају наспрамно, а не упакрсно, те · тако ће у једне стране бити играчка мета с леве а робовска с десне стране, а у друге ће стране бити обратно. — Пошто се игралиште обележи, тад. стану сваки на своју мету, и отпочне игра.

Једна, која му драго страна, праћа једнога играча да чика, да иде ка противној страни. Кад тај дође од прилике до пола, међупростора, тад праћа она друга страна једнога свог играча на њега, да га јури, п, ако може, да га зароби, т. ј. да га удари, или дотакне руком, ма где по аљини, ал само руком, а неи каквом туром, и то пре но што је онај стигао на " своју играчку мету. Ал она прва страна праћа заштитника ономе свома, пошље свога другог играча на онога првог с друге стране, да он онога јури, и, ако може, да га зароби; но сад и друга страна прати свога другоза, на онога другог с прве стране, да овај њега појури, и да гледа да га зароби. На овога сад праћа прва страна свога трећега, а на тогаи друга страна свога трећега — ита.

Главно је правило овој игри:

Ко доцније истрчи с мете, тај има право да зароби све оне противнинке, који су пре њега истрчали са, своје мете“), а сваки добива. право да на ново излази, истрчава, и да заробљава, пошто се вратио на своју мету.. Но овде се не сме заборавити, да је играчка мета само она, крајња, трећина, кратке стране правоугаоника, где су играчи, и, према томе, може се заробити и иза туђе мете, ал пза оне друге две трећине кратке линије — иза средине, и иза робовске мете А одовуд излази и то, да онај, који је био

изашао на кога, па оће да добије право, да на ново излази, мора да се врати до на своју играчку мету, и не до средине, и на ово се строго мотри.

Кад ко неког зароби, викне устој!“...., а викну и сви остали, који то виде. Тад се престаје од свих даљих операција, док се роб не одведе на мету за робове. Двојица не могу бити од један пут заробљени, и важи. оно, које се пре догодило. Ако се не може да докаже, ко је пре заробљен, онда, ако су оба роба с једне стране, пресуђује цар с те стране, који ће:

1) По извешћу Алексе Васиљевића од 1889 г., када. је он био ђак Нишке учит. шкокле,. у Неготину се зове онај, који је допније истрчао, «старији», а онај, који је истрчао раније, «млађи». И тано сваки „старији» има права ла зароби сваког «млађега»>.