Учитељ

СОТАТИСТИКА 167

за говор. У овој се игри само виче, до промуклости, тако, да се сутра дан може само још шаптати. Исто тако се не зпа код ове игре за ход, У њој се само трчи — не, у њој се лети, јури, ноге, чини се, не додирују земљу, што је само младалачким итленим ногама својствено. И то се тако неуморно тера до ноћи, до мркла мрака, тако, да се сутра дан већ не иде више, но се боде ногама, јер чим се у коленима превију, осећа се ужасан бол у бутинама.

Ова је игра само утакмица — нНајупорнији рат без крви; а ратна срећа, је овде одичено непостојанство. Радосно победно клицање с једне и тешкање, куражење и одржање с друге стране, свакога тренутка мењају се наизменце — једнога тренутка слави победу једна, а одмах другога друга страна. И то тако једнако кружи. А у томе баш и лежи драж ове игре.

У овој игри ради цело тело. Нема ваљда ни једног делића на телу, који се не миче, и који се не зноји при овој игри. Али ноге, гласне жице и плућа раде понајвише, па онда долази око и кичма. Брзина — крвотока, количина мучења, и јачина оксидације достажу у овој игри свој максимум. Нешто налик на ово може се рећи и за напшрегнутост живчану, и за радњу духовну. — Ова се игра не може играти без одушевљеља, и без секирације. Свак се труди, свак свакога крепи и упућује, свак се секира — и опет се свак труди. — У овој игри није играч“ни тренутка беспослен. Кад није у акцији, кад не јури, онда мора да пази на све, шта се у оном вијору дешава, особито мора добро да пази на оне, који са противничке мете излазе. Кад ступи у акцију, онда наступају већ најживљи покрети телесни, што их може бити; а при свем том тад мора још да пази и на то, који ће после њега изаћи са противничке мете, те да се од њих чува, па ако се покаже већи изглед, да може бити заробљен, но да он може кога заробити, онда да бежи што брже на своју мету, те да добије праве, да опет напада, и да одмах после неколико тренутака опет ступи у акцију. И све ово важи за сваког појединог играча. — Тело се веџба у овој игри поглавито у чврстини жилавости, у сигурности и сгиакости, у лакости и окретности. Дух има тако исто особито важне веџбе: на место расејаности ступа пажња и прибраност, на место бојажљивости — срчаност ц одважност, на место немара — самопоуздање и истрајност, на место малодушности — одлучност и самосталност, на место мртвила — живот. — — И нема те вештачке гимнастике, каја би могла да замени ову игру ! |

ов ————

РРА РИСТИКА Српске земље Плате учитеља у Србији од 1836 —1876 год. — 1836 г. билоје три категорије плаћених учитеља, једне је плаћала држава ; друге општина, а треће појединци. |