Учитељ

190 ЖЕНЕ Као ВАПИТАНИЦИ И ВАСПИТАЧИ

ђаше и веома много разноврсних незгода, са којима се борио, а у тој борби већином је падало племе човечје, од кога су били јачи сви његови шумски другови па и сама природа времена.

Све те околности нагнаше прве људе, да створе заједнички живот. Природно је заиста, да је прва заједница, била између мужа и жене, а то је у исто време и први услов за вулгурли живог. Сад већ синови и кћери нису вечити непријатељи својим родитељима или један другоме, нити су родитељи били такви према, својој деци. Створено је дакле прво огњиште, са кога се полази напред.

_ После ове прве заједнице између мужа и жене, појављује се у неку руку задруга првих људи, који су донета живели самостално, али у близини један другоме. Сад је човек био у далеко сигурнијем стању од првог човека, јер је лакше савлађивао препоне, које су природи човечјој у ошште сметале. Стално станиште не беше ни у овом добу и култура је још далеко била од човека.

Оно стање Црнаца, које нађоше Европљани при освојању Америке, било је прелазно стање између дивљачког живота и живота културних народа. Дивљачка племена Црнаца беху тамо већ у неколико груписана и имађаху стално огњиште. Па и дан дањи наилазе путници на дивља племена са разним облицима дивљачког стања, који или скитају од места до места, или су у неку руку племенски распоређена и стално живе.

Све ово рекосмо у прилог томе да у неколико докажемо, да је свима данашњим култивисаним народима претходило прво стање човека а да култура почиње од вућевнога огњишта. — од стално насељеног народа. Веома је згодно да овде употребимо речи чувеног проф. Др. Лоренца Стајна, ') који вели: -

„Народ који куће нема, нема ни образованости. Било је бескућних народа, који су се необичним силама појављивали у историји, који су снажне битке задобијали, који су читаве царевине. сурвавали и рушили; али су ти народи могди тек онда створити. нешто стално, кад су напустили свој дивљачки живот, кад су се повукли из планина и лустара и подигли себи огњиште, или се на освојеном огњишту одомаћили. Ни један народ није оставио трага, у историји, који није имао толико снаге, да подигне кућу за себе

• 7) „Жена као домаћица.» Превео Вук. Ј. Петровић. 1879,