Учитељ

ЖЕНЕ КАО ВаСПИТАНИЦИ И ВАСПИТАЧИ 191

па ____________________н______- -_______________________ о ом

и своју. Нороди а 7 ен Тек кућом почиње општа култура; тек домаћим животом постаје култура индивидуа.“

У напред рекосмо неколико шта је нагнало човека да потражи заједницу. Али сад настаје питање: да ли су први љиди ступали у свеву једни с другима само из нуљде, — Не. Природа је човечја таква, да се сваким даном јавља све јача и моћнија, и да побеђује. Шрви корак ка удружењу сасвим је природан. Човек ствара прву заједницу са женом, а љубав материнска пренета, је посредно и на оца, те је тако постала и срва породица. То је природан пут индивидуе, а то је и први покушај: да се од природне навлопости жени, створи и шрво огњиште — темељ културности.

Од тога доба почиње жена да игра улогу домаћег васпитача — мотора свеколиког култивисаног човечанства. О томе и Стајн вели овако: „жену разумемо тек кроз кућу, исто онако као што она — жена — себе саму тек кроз кућу разуме.“ А о кућњем отњишту вели: „Колико радости, колико ли бриге, колико снаге, колико ли слабости лежи у тој речи „огњиште;“ и чему ди нас не учи оно !“

Уважавајући жене као главне покретаче друштвеног живота, да пређемо на историју Педагогије и да видимо, колико је и код кога народа уважавана жена, и колико су оне утицале на васпитање у опште.

ЏШрви народи који улазе својим радом на културном пољу у Ист. Педагогије, помињу се они из старе људске колевке — Азије, Африке и Европе, а то су: Китајци, Индијанпи, Персијанци, Финичани, Мисирци, Грци и Римљани.

Китајци су особени парод у своме животу, управи, ит. д. па су особити и у васпитању. Ма да отац и мати хране, негују и васпитавају своју децу заједнучки, опет за женсвиње влада тамо особити закон. У том закони каже се:') „А девојке, кад им прође. десет година, не смеју излазити из куће. Треба их учити да буду пријатне, да говоре уљудно, да раде свилу и да шију. Кад им буде двадесет година треба их удавати“.

Кинези налазе да је идеал њиховог васпитавања у породици,

и с тога жена игра тамо јаку улогу, нарочито при васпитавању женскиња.

1) М. Ђ. Милићевић. Историја Педагогије. — 1871.