Учитељ
#92 ЖЕНЕ КАО ВАСПИТАНИЦИ И ВАСПИТАЧИ
Индијанци су се старали, да васпитање врше отац, с тога, жене код њих играју слабу улогу у васпитавању и женскињама се никад није давало никакво васпитавање, упоређујући их са робовима.
Код Персијанаца је мајка дужна да негује и васпитава своје детв до навршене седме године, када је прелазило у државне руке и васпитавало се у друштву са осталом децом. Васпитавање женскиња, које су стајале на нижем ступњу од мушкиња, није никад предузимато, ма да се брак у Персијанаца сматрао као светиња.
Васпитавање Финичана је непознато. Све што се има рећи то је: да су децу спремали више за практички - трговачки посао, него "на Формално васпитање. Према томе жене се у васпитавању код њих и не спомињу.
Код Мисираца је васпитавање деце долазило у круг дужности оца, а жена је вршила друге домаће послове. И ако се држи, да су жене у Мисиру, веома поштоване, опет је њихово васпитавање било на ниском ступњу.
На реду су Грци. Овај појетичан народ звађаше да опева, сав свој бурни живот, своју веру, своје обичаје па чак и жену, као јунакињу пуну пожртвовања, пуну љубави према, својој домовипи. Али ипак не знађаше да цени жену по ономе, што она чини за цело човечанство — и овде је муж једно а жена друго. Згодно је "да поменемо овде неколико речи из расправе: „Женскиње и њихов положај у друштву до Христа.“ ') Тамо стоји:
____У првом добу грчке историје налазимо жену још у доста бедном положају у друштву. Човек као ратник и члан младе и јуначке државе, имао је далеко више прилика да се образује и усаврши; његове бујне груди одушевљавале су религијозне и јуначке скаске, док је међу тим жена била, ограничена искључно па _кућу и сматрана више као потчињена човеку. Само изванредном лепотом, младошћу и особитим разумом и способностима могла се тада женска истаћи над својим другама и заузети нешто виши положај у друштву. Али опет за то, у том добу, још не налазимо оних узор жена, које налазимо доцније у Омировом добу. — — — Али још су више и од самог Омира обожавали и узносили
1) „Домаћица“, орган жен. друштва. 1888. г. Бр. 6. стр. 362.