Учитељ

РБ ПЉРАСНИК а камо ли са своје оснвне школе. Она мора водити бриге и рачуна о томе колико школа треба да буде, где да буду и какве да буду, какви ће учитељи да буду и како ће свој посао да раде. Разуме се, да држави не“ може бити све једно хоће ли учитељи бити бољи или лошији раденици, а тога ради, мора ће у сваком случају положај учитељев бити осигуран, те да добри реденици осн. шк. остају где су, а да не бегају из „неблагодарног“ и несигурног положаја. У отшште дакле, држава ако буде нешто од своје данашње власти и управе пренела на општине, окружне управе, и шк. надзорнике, она ће поставити и извесне границе тој власти, а врховна власт и надзор на школама опет мора бити у рукама државе, односно министра просвете.

Тако ми мислимо о томе. Знајући пак, да ово питањо читаоце «Учитеља« јако интересује и да многи нестрпљиво чекају да чују шта јеу ствари, уредник овог листа ишао је начелнику министарства просвете и питао: да ли се спрема каква реформа у овоме, па му је одговорено: да се данас у министарству шросвете не спрема никаква реформа у овом правцу, нити се сада у томе смислу мисли чинити какав корак.

Кад овако стоји, онда је прерана зебња од неког предавања школа општинама, кад та ствар није озбиљно ни покренута. Тиме не велимо да, о овом питању не треба писати ни говорити. Оно, ако данас није на дневном реду, можда ће после извесног времена доћи на ред. Дакле треба писати и расправљати, али саму ствар треба узимати онако како може пили како треба да буде. а не онако како не може нико ни мислити да је покреће и изводи. п.

у;

х димека приправна школа. — Читамоу „Слободи“ да је посланик среза моравског у окр. крушевачком г. Станко Петровић покренуо мисао да се у томе срезу уреди једна зимска приправна, школа. Ту школу по"ходили би они који су свршили осн. школу, а школа би радила од 1. новембра до | априла. У њој би се учило: Политички и грађански земљопис, Моралне и грађанске дужности, Основи сеоске економије и привреде, Писменост и основи администрације, Рачуноводство домаће, општинско и среско, Познавање закона, Војна служба и војне дужпости, Земљомерство с цртањем, Народно лекарство људи и домаће стоке.

Х

Народ тога среза радо је прихватио ову мисао и на среској скупштини одредио од уштеђеног новца тога среза 400 дин. за овај први течај те школе. о

Прочитавши ово, ми смо готови били одати најлешпу хвалу овом предузећу. Замисао и план у опште су нам се допали. Али у «Дн. Ласту“ прочитасмо чланак 'Т. М. о овој школи у коме се вели: да се већ иску-

пило 30 ученика из среза. да се предавање држи у Прћиловици, да деца