Учитељ

249

новости ту и станују и хране се и да се ученици вежбају у канцелариским пословима на тај начин, што по 4 часа, сваког дана седе по неколико њих и практикују се у среској канц. Писац даље наглашује да се главна пажња, обраћа познавању закона и администрације, па вели, да му изгледа ово више школа која ће спремати будуће ћате, кметове и т. д. него грађане, који ће бити вештији и умешнији у другом раду.

Ако је тако, онда ће ова замисао бити изиграна.

Саопштавајући ово читаоцима, ми скрећемо пажњу онима којих се тиче, да пазе па то да ова, у ствари лепа замисао, не буде изиграна, да, не буде школа која ће лиферовати ћате и кметове, него добре, умешније и спремнијев грађане, спремније за живот у опште, а не само за кметовање и амскарање. 2.

Ђердан. — Пловидби лађа Дунавом много су сметале стене на Ђердапу. Кад је мала вода кроз Ђердап су мучно и с опасношћу пролазиле и нарочите мале лађе, а велике лађе нису ни могле туда пролазити. Ове године Аустрија је, уз пристанак српске владе, предузела да регулише Ђердап тако, како би и велике лађе без опасности могле пролазити туда. Радови на томе почети су и данас се у велико руши, подзиђује и Ђердап за пловидбу дотерује. Радови су у главноме двојаки: на једним местмма стене у самом кориту разбијају се и корито се чисти, а на другим местима се обале подзиђују, те до се вода задржава у кориту им да се не разлива. ;

Регулисање Ђердапа је огроман посао, посао коме нема равна у свету. До сада је динамитом, барутом и карбо-азотом разбијано и на зидање и насипање употребљено преко милиона кубних метара камена. На једном месту је обала подзидана за 300 мет. а на другом за 7 км. дужине. И сав тај досадањи посао није још ни половина целога посла око ове регулације. Рад је скопчан с огромним тешкоћама, јер је Дунав на том месту врло брз и по негде дубок око 30 метра. Прорачун је био за ову регулацију 15,000.000 Форината (преко 30 милиона дин.) али ће се сигурно утрошити много више.

На овоме послу данас ради око 2.400 радника под управом читаве чете инжињера.

При овоме раду пронађене су вр:о интересантне ствари. Доказало се да су још Римљани у два маха покушавали да пробију Ђердап. Доцније су Турци покушавали то исто, Нађене су потопљене турске лађе са справама, којима је хтео Мурат Султан да пробије Ђердап те да му галије прођу кад је пошао био да осваја свет.

Научењаци су израчунали, да кап кише, која би сваког дана по пола зата падала, начинила би за 500 година рупу од 2 метра у најтврђој стени. А силна им брза вода великог Дунава кроз толике векове само се ломила