Учитељ

346 : лист «УЧИТЕЉ» И УЧИТЕЉИ

престаном радном стању, а то ли учитољи слабије способности. Ово што буде речено у следећим врстама, тиче се нарочито неких у опште а не свију српских учитеља.

Зашто неки учитељи не читају педагошке описе, и зашто «Учитељ» не држе и не помажу : — За то има повише немилих појава и узрока, од којих зависи та пехатност, која се код тих учитеља примеђује, и од којих ћемо ми неке овде поменути.

Узмимо пре свега, да су се ти учитељи учили ван Учитељске Школе, рецимо у оним школама, где су имали посла само с уџбеницима, по којима су на памет учили задатке, уобравивши себи, да они таким учењем добијају голему суму знања, или боље рећи теку добре школске белешке, због чега, их наставници истављају за пример осталим њиховим друговима, кад су они своје задатке говорили тачно без муцања и застајања. И од тада је, разуме се, изашло то, да су се ти будући педагози старали само о томе, како би што тачније вршили такав рад, и како би оно што су научили задржали у глави до годишњих испита, те да одрже своје добре белешке, и да не посраме своје наставнике пред старијима. А о разумном појимању свега пређеног за време тога школовања, нико се није ни старао; о упознању с каквом литературом, — 0 томе нико није ни мислио, и ако је по неки наставнић, — рецимо књижевности — по негда и говорио: «Читајте што више можете, не трошите време на игре и беспослице, — читање је врло корисно ит. д» А таком премудром наставом да ли су су се могли ученици управљати при избору књига за читање: Они су читали све оно, што им је прво пало шака, па био то роман, или ма каква накарадна прича, а што је баш накараднија била, тим је и више читалаца имала. и радије се читала. А знамо већ како утиче на дечју уобразиљу тако читање и о томе нећемо овде ни говорити; само је доста да поменемо то, да је већи део ученика таким читањем и за доцније доба, постао неспособан за умни рад, кад се он тицао каквог списа научног садржаја и да је већи део наших педагога постао из те категорије. Кад су пак постали учитељи и хтели да се прихвате за што озбиљније, — нису могли; јер прочитав лист

а